Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost održanoj danas, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i članovi Vlade doneli su značajnu odluku o smanjenju akciza na gorivo. Pre nego što se odlučilo na dodatno smanjenje, država je već odustala od 20% akcize, a sada je odlučeno da se odrekne još 40%. Ova mera ima za cilj da olakša život građanima u trenutku kada su cene goriva znatno porasle usled globalnih ekonomskih pritisaka, posebno zbog rata na Bliskom istoku.
Predsednik Vučić je istakao da će nova cena dizela biti 212 dinara po litru, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodnu cenu od 257 dinara. On je naglasio da ovo smanjenje akciza neće uticati na građane, već će predstavljati „bolan“ udar na državni budžet. Ukoliko se smanjenje akciza od 60% zadrži mesec dana, to će koštati budžet oko 12,2 milijarde dinara mesečno, što je otprilike 103 do 104 miliona evra. Ako ova mera ostane na snazi do kraja godine, očekuje se da će to stvoriti trošak od oko 1,3 milijarde evra za državu.
Ova odluka doneta je kao odgovor na nagli skok cena nafte i goriva, koji je nastao zbog globalnih tenzija. Pored smanjenja akciza, država je takođe odlučila da zabrani izvoz nafte i naftnih derivata do 2. aprila, kao i da pusti 40.000 tona dizela iz državnih rezervi kako bi stabilizovala tržište.
Analitičari i stručnjaci komentarišu ovu meru kao pozitivan korak, ističući da je došlo vreme da se građanima uzvrati nakon godina profitiranja kroz visoke državne namete na gorivo. Profesor Goran Radosavljević sa FEFA Univerziteta u Beogradu naglašava da je važno što država preuzima deo tereta rasta cena goriva, ali istovremeno upozorava da država i dalje profitira kroz PDV. On podseća da su u prethodnim godinama prihodi od nameta na gorivo bili znatno veći nego u drugim zemljama regiona, što dovodi do pitanja o realnosti cena goriva u Srbiji.
Radosavljević dodatno objašnjava da, iako država smanjuje akcize, rast cena goriva automatski povećava prihode kroz PDV. Na primer, kod trenutne cene dizela od 212 dinara, približno 40 dinara odlazi na PDV, što pokazuje da država i dalje ostvaruje značajne prihode. On takođe ukazuje na administrativno određivanje cena goriva u Srbiji, što može dovesti do nejasnoća u vezi sa realnom tržišnom cenom.
U pogledu uticaja smanjenja akciza na budžet, Radosavljević smatra da kratkoročno neće doći do ozbiljnijeg udarca, ali ako visoke cene potraju, efekti će se osetiti. On kritikuje izjave predsednika Vučića o rezervama nafte i gasa, navodeći da Srbija ne može imati najveće rezerve u regionu, s obzirom na to da su resursi u EU bolje organizovani.
Istraživač saradnik Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja upozorava da bi dugoročno smanjenje akciza moglo usporiti realizaciju važnih razvojnih projekata u zemlji. On naglašava da bi ovakva mera mogla dovesti do smanjenja javnih prihoda za visokih šest procenata, što bi, u slučaju produženja mera do kraja godine, moglo značajno uticati na ekonomske aktivnosti.
Tokom ovog perioda, Srbija će se suočiti sa izazovima u održavanju stabilnosti javnih prihoda, dok su građani suočeni sa rastućim troškovima života. Ova situacija zahteva pažljivo balansiranje između ekonomskih mera i potreba građana, kao i odgovornost vlasti prema dugoročnim ekonomskim ciljevima.
