Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas izveštaj koji ukazuje na potrebu za poboljšanjem u radu lokalnih podružnica Crvenog krsta u Srbiji. Izveštaj naglašava da je potrebno bolje planiranje, upravljanje imovinom, obavezama i javnim nabavkama. Takođe, DRI je skrenula pažnju državnim institucijama na nedostatak u finansiranju Crvenog krsta, ukazujući da je od novca prikupljenog od igara na sreću prosledila samo četvrtinu od zakonom propisane sume ovoj humanitarnoj organizaciji.
U izveštaju se navodi da je Ministarstvo zdravlja prekršilo odredbe Zakona o igrama na sreću prilikom raspodele namenskih prihoda iz budžeta. Tokom revizije utvrđeno je da je u 2024. godini Crvenom krstu Srbije umesto planiranih 1,6 milijardi dinara, prosledjeno samo 379 miliona dinara, što predstavlja samo 24% potencijalnih prihoda koji su bili zakonom predviđeni za tu godinu.
Izveštaj pod nazivom „Pravilnost i efektivnost rada Crvenog krsta Srbije u vršenju javnih ovlašćenja“ obuhvata analizu poslovanja deset lokalnih organizacija. Tokom 2024. godine identifikovano je 34 nepravilnosti i nesvrsishodnosti u sprovedenim revizijama, što je rezultiralo sa 110 upućenih preporuka.
„Utvrđene nepravilnosti ukazuju na to da organizacije Crvenog krsta Srbije nisu upravljale imovinom i obavezama u skladu sa propisima. Nisu sprovodile popis imovine i obaveza, nepravilno su obračunavale dodatke za minuli rad, naknade za rad na neradne dane, godišnje odmore i bolovanja. Takođe, nije bilo adekvatnog sprovođenja javnih nabavki u skladu sa zakonskim normama, niti uspostavljenih planskih i izveštajnih dokumenata“, navodi se u saopštenju DRI.
Izveštaj je ukazao na to da su nepravilnosti u upravljanju imovinom i sprovođenju javnih nabavki uočene kod devet od deset proverenih organizacija. Problemi uključuju neadekvatne popise imovine, nepravilne obračune dodataka na zarade, neobjavljivanje planova nabavki, kao i ograničavanje konkurencije na tenderima.
Ove informacije su od značaja za dalji rad Crvenog krsta, koji se suočava sa izazovima u upravljanju resursima i obezbeđivanju sredstava za svoje aktivnosti. DRI poziva na hitne mere i usklađivanje sa zakonskim propisima kako bi se obezbedila efikasnost i transparentnost u radu.
S obzirom na važnost koju Crveni krst ima kao međunarodna humanitarna organizacija, posebno u kriznim situacijama, ovi problemi bi mogli imati ozbiljne posledice po njegov rad. Organizacija se oslanja na sredstva koja su joj dodeljena zakonom, a nedostatak sredstava može ograničiti njene mogućnosti da pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija.
U svetlu ovih nalaza, očekuje se da će nadležni organi preduzeti korake ka poboljšanju situacije, kako bi se osiguralo da Crveni krst dobije sredstva koja su mu potrebna za nastavak svojih humanitarnih aktivnosti. Takođe, važno je da se obezbedi efikasnije upravljanje imovinom i obavezama unutar lokalnih podružnica, kako bi se sprečile slične nepravilnosti u budućnosti.
U zaključku, izveštaj DRI predstavlja značajan korak ka unapređenju rada Crvenog krsta u Srbiji, ali i poziv na odgovornost i transparentnost u korišćenju javnih sredstava. Državne institucije su u obavezi da se pridržavaju zakonskih okvira i da obezbede adekvatnu podršku ovoj važnoj humanitarnoj organizaciji.
