Sve češći učesnici gradskog saobraćaja su dostavljači hrane na biciklima, ali njihovo prisustvo donosi i mnoge opasnosti. U poslednje vreme, zabeleženi su učestali incidenti i opasne situacije povezane sa ovim vozačima. Vožnja po trotoarima, izletanje iz „mrtvog ugla“ i prolazak kroz crveno svetlo postali su svakodnevica koja preti kako vozačima, tako i pešacima.
Profesor Milan Vujanić, stručnjak za saobraćaj, u razgovoru za Euronews Srbija objasnio je kako se izvor problema između vozača i dostavljača može pronaći u žurbi koju ovi poslednji imaju. „Brzine nisu primerene, vozila takođe nisu primerena i kreću se putevima koji nisu baš bezbedni. Koriste i trotoare, a to ne bi smelo da se događa“, naglasio je Vujanić. On je apelovao na dostavljače da se drže saobraćajnih pravila, jer bi to moglo doprineti smanjenju nezgoda.
Prema važećim propisima, biciklisti su obavezni da se kreću biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama, ili kolovozom u širini do jedan metar od desne ivice kolovoza. Vujanić je istakao da je zakonom propisano da bicikli ne smeju da se kreću trotoarima gde se nalaze pešaci. „To nije samo obična preporuka, već obaveza. Mnogi dostavljači ne koriste predviđene površine, već se upuštaju u vožnju koja je često rizična, prolazeći kroz crveno svetlo i krećući se u suprotnim smerovima“, rekao je on.
Jedan od dodatnih problema je to što vozači bicikala ne prolaze kroz obaveznu obuku i ne treba im dozvola za upravljanje biciklom. „Većina njih nema dozvolu i ponaša se na način koji je suprotan propisima, što je vrlo opasno i za njih i za ostale učesnike u saobraćaju“, naglasio je Vujanić. On je podelio i iskustva o povredama pešaka prilikom sudara sa ovim vozilima, naglašavajući da dostavljači često voze prebrzo kako bi obavili svoj posao i zaradili platu.
Vujanić je takođe skrenuo pažnju na fenomen „mrtvog ugla“, ističući zabrinutost vozača kada se iznenada pojavi biciklista. „Oni se najčešće ne ponašaju u skladu sa pravilima, što dodatno otežava situaciju. U slučaju nezgode, vozači se suočavaju sa komplikacijama prilikom dokazivanja ko je bio u pravu“, pojasnio je on. Preporučio je vozačima da budu oprezni u gradskim uslovima, imajući u vidu prisustvo biciklista i pešaka.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je potrebno preduzeti korake kako bi se poboljšala bezbednost u saobraćaju, posebno kada su u pitanju dostavljači na biciklima. Uvođenje strožih pravila i edukacija vozača bicikala mogla bi značajno doprineti smanjenju nezgoda i zaštiti svih učesnika u saobraćaju. Takođe, potrebna su i bolja rešenja za infrastrukturu, kao što su biciklističke staze koje bi omogućile bezbedniji prolaz dostavljačima i smanjile rizik od incidenta.
Na kraju, važno je naglasiti da su svi učesnici u saobraćaju odgovorni za sopstvenu i bezbednost drugih. Postupanje u skladu s pravilima saobraćaja, kao i međusobno poštovanje između vozača i biciklista, ključni su za smanjenje opasnosti na putevima. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije gradske sredine za sve.
