Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević položio je danas venac na spomenik „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju, obeležavajući Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Ova ceremonija je okupila brojne zvanice i javnost, ukazujući na važnost sećanja na stradanja koja su se dogodila tokom Drugog svetskog rata.
Nikodijević je tokom ceremonije naglasio značaj ovog dana, ističući da se sećamo ne samo Jevreja, već i Srba i Roma koji su postali žrtve nacističkih zločina. „Danas, kada obeležavamo Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, sećamo se Jevreja, ali podjednako i Srba i Roma koji su stradali u nacističkim zločinima tokom Drugog svetskog rata“, rekao je on, podsećajući na duboku povezanost sa svim narodima koji su pretrpeli strašne gubitke.
On je takođe istakao da su Beograd i Srbija u svojoj prošlosti pretrpeli velike žrtve u odbrani osnovnih vrednosti na kojima počiva savremena Evropa. Nikodijević je podsetio da je 2014. godine Skupština grada Beograda donela odluku da 10. maj postane Dan sećanja na žrtve Holokausta, što još jednom potvrđuje posvećenost negovanju kulture sećanja.
„Ovaj datum svake godine prigodno obeležavamo polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, gde danas imate i Memorijalni centar kao jednu kulturno-istorijsku i obrazovnu ustanovu“, dodao je on. Ova institucija ima važnu ulogu u očuvanju sećanja na prošlost i edukaciji budućih generacija o značaju tolerancije i suživota.
Osim toga, Nikodijević je spomenuo da je gradski parlament 2021. godine, na osnovu inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića, usvojio odluku da leva obala Save, tačnije potez od mosta Gazela do Brankovog mosta, ponese naziv Obala jasenovačkih žrtava, čime se dodatno obeležava sećanje na žrtve Holokausta.
U okviru ceremonije, venac je položio i Savetnik predsednika Republike Milorad Veljović, koji je kao izaslanik predsednika Srbije odao počast žrtvama. Ova ceremonija okupila je ministre u Vladi Srbije, među kojima su bili Marko Đurić i Nemanja Starović, kao i predstavnike Narodne skupštine, Grada Beograda i Autonomne pokrajine Vojvodine.
Ovo obeležavanje nije samo podsećanje na prošlost, već i poziv na jedinstvo i zajedničku borbu protiv mržnje i netolerancije. U svetu koji se suočava sa različitim oblicima diskriminacije i nasilja, važno je održavati sećanje na žrtve Holokausta i podsticati dijalog među različitim zajednicama.
Nikodijević je završio svoj govor pozivajući sve prisutne da se aktivno bore protiv bilo kakvih oblika diskriminacije i da promovišu vrednosti tolerancije, razumevanja i međusobnog poštovanja. „Sećanje na žrtve Holokausta je dužnost svih nas, kako bismo osigurali da se slični zločini nikada više ne ponove“, rekao je on.
Događaj na Dunavskom keju bio je prilika da se svi okupe u sećanju na one koji su izgubili živote tokom Holokausta, ali i da se osnažuju poruke mira i suživota u društvu. Ova ceremonija je podsetila na važnost sećanja kao sredstva za izgradnju boljeg budućeg društva, gde će se svi ljudi, bez obzira na svoju etničku ili versku pripadnost, osećati poštovano i sigurno.
