Dom Jevrema Grujića predstavlja jedinstveno mesto u Srbiji gde se istorija doživljava kroz prizmu porodičnog nasleđa i tradicije koja traje gotovo dva veka. O značaju ovog muzeja i njegovom nastanku govorio je Aleksandar Alek Conić, reditelj i jedan od osnivača doma, u emisiji Čadež talk. Njegova porodica je jedna od najistaknutijih diplomatskih porodica u Srbiji, a Conić je uspeo da porodično nasleđe pretvori u aktivnu kulturnu instituciju. Njegova priča spaja različite aspekte – od obrazovanja na Sorboni do značajnih istorijskih događaja koji su oblikovali modernu Srbiju.
Dom nije samo obična kuća; to je prostor u kojem su se vodili važni razgovori o sudbini Srbije, kao i mesto koje simbolizuje urbani duh Beograda. U ovoj kući otvorena je prva gradska diskoteka, a posetili su je mnogi poznati ličnosti, uključujući Alena Delona i Katrin Denev. Danas, kroz predmete i priče koje se čuvaju, potomci porodice Conić nastavljaju da čuvaju ovu bogatu baštinu.
Aleksandar Conić ističe da je kuća svestrana, sa slojevima koji sadrže dugogodišnje naslage istorije. Kada je odlučio da porodičnu kuću pretvori u muzej, mnogi su to smatrali neobičnim potezom. „Naši kumovi su nas gledali kao da smo rekli da otvaramo nuklearnu centralu“, seća se on. Međutim, istorijske okolnosti su bile naklonjene, a kuća je ostala u porodičnom vlasništvu, omogućavajući očuvanje bogatog nasleđa.
Conić naglašava da je njegov sin osma generacija porodice koja živi u toj kući, što je doprinelo očuvanju mnogih predmeta i uspomena koje se obično gube tokom generacija. Priča porodice Grujić takođe odražava razvoj moderne Srbije, sa Jevremom Grujićem kao ključnom figurom. On je bio jedan od najvažnijih državnika 19. veka, obrazovan na Sorboni i značajno je doprineo oblikovanju modernih političkih principa u Srbiji.
„Jevrem je bio čovek koji je uveo nove ideje u politički život Srbije“, objašnjava Conić. Njegova borba za parlamentarizam i demokratske principe bila je ključna za razvoj domaće političke scene. Conić veruje da je spremnost porodice da prihvata nove ideje zajednička nit koja povezuje generacije.
Govoreći o sopstvenom životnom putu, Conić se prisetio godina provedenih u Kanadi gde je studirao film. Osećao je potrebu da se vrati u Srbiju i doprinese kulturnoj sceni. Po povratku, započeo je karijeru u filmskoj produkciji, radeći na projektima za velike svetske studije.
Ideja o muzeju je proizašla iz uspešne izložbe održane 2015. godine, koja je privukla više od 20.000 posetilaca. Nakon toga, odlučili su da otvore vrata kuće za javnost, a danas Dom Jevrema Grujića postavlja nove standarde u muzeološkom smislu. „Mi nemamo posetioce, mi imamo goste“, naglašava Conić. Gosti se dočekuju i provode kroz prostor na način koji im omogućava da dobiju jedinstveno iskustvo.
U današnjem ubrzanom svetu, Conić ističe da ljudi često nemaju vremena da razgovaraju o svojim porodičnim pričama, a upravo te priče su od suštinskog značaja za identitet i nasleđe. Njegova nada je da će Dom Jevrema Grujića inspirisati ljude da čuvaju svoje priče i povežu se sa sopstvenim poreklom.
Završavajući razgovor, Conić naglašava značaj očuvanja porodičnih tradicija i sećanja, ističući da su one ključne za razumevanje identiteta u savremenom društvu. Dom Jevrema Grujića, kao jedinstveni prostor, predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, omogućavajući posetiocima da dožive bogatstvo srpske istorije kroz prizmu ličnih priča i sećanja.
