Dolaznost dece u vrtiće u Beogradu iznosi oko 60 odsto, što dovodi u pitanje mogućnost rešavanja problema sa listama čekanja. Naime, dok se na papiru čini da su svi vrtići popunjeni do poslednjeg mesta, stvarnost je drugačija. Česte dečije bolesti, stomačni virusi i prehlade uzrokuju da svakodnevno gotovo trećina mališana izostane iz državnih obdaništa.
Kristina Nikolić iz Predškolske ustanove „Čika Jova Zmaj“ naglašava da se procenat dolaznosti dece u poslednjih nekoliko godina kreće između 60 i 75 odsto. „Zvaničnih čuvanja mesta po vrtićima nema, jer su roditelji obavešteni da svaki izostanak moraju da pravdaju potvrdama lekara specijalista“, objašnjava ona. Tako se postavlja pitanje da li bi bilo moguće osloboditi mesta za decu koja se nalaze na listama čekanja, kada bi oni koji ne dolaze redovno ustupili svoja mesta.
U privatnim vrtićima, gde pohađa oko 26.000 mališana, dolaznost je znatno veća. Violeta Strelec iz Upravnog odbora Saveza udruženja privatnih vrtića u Beogradu ističe da deca uglavnom redovno dolaze, s obzirom na to da se privatni vrtići doplaćuju. „Tokom cele godine redovno dolazi između 85 i 90 odsto dece, dok je broj mališana manji tokom odmora, u junu, julu i avgustu“, dodaje ona.
Interesovanje za državne vrtiće raste iz godine u godinu. U odnosu na 2014. godinu, upisano je čak 10.000 mališana više, ali povećanje broja dece nije pratilo i povećanje dolaznosti. Prema podacima nadležnih, 2015. godine je zabeležena najveća dolaznost, sa prosekom od 62,4 odsto.
Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu naglašava da nekada popularna praksa upisa deteta u vrtić radi „čuvanja mesta“ nije više tako česta. Aleksandra Čamagić, gradska sekretarka za obrazovanje i dečiju zaštitu, ukazuje na to da potencijalno ustupanje mesta deci koja ne dolaze redovno nije rešenje za problem sa listama čekanja. „Nije tako jednostavno, jer to nisu uglavnom ista deca. U jednoj ustanovi dolaznost može biti oko 70 odsto, ali se često radi o različitim mališanima koji dolaze različitim danima“, objašnjava ona.
Uprkos ovim izazovima, opšti trendovi pokazuju da se interesovanje za vrtiće ne smanjuje. Roditelji su sve više svesni važnosti ranog obrazovanja, a kako se broj mališana koji se upisuju povećava, tako se i pritisak na vrtiće povećava. S obzirom na trenutnu situaciju, može se očekivati da će vlasti morati da razmotre alternative, kao što su povećanje kapaciteta vrtića ili razvoj novih javnih i privatnih kapaciteta kako bi se zadovoljile potrebe svih porodica.
Pitanje dolaznosti dece u vrtiće otvara i širu diskusiju o obrazovanju i brizi o deci u Beogradu. Roditelji se često suočavaju s dilemama kada je u pitanju izbor između državnih i privatnih vrtića, a svaka opcija ima svoje prednosti i mane. Dok su privatni vrtići često skuplji, pružaju veći nivo usluga i stabilniju dolaznost, državne ustanove su dostupnije većem broju porodica.
Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju nadležnih institucija kako bi se osiguralo da svako dete dobije priliku za kvalitetno obrazovanje i brigu u ranim godinama. U narednom periodu, očekuje se da će se otvoriti dijalog između roditelja, obrazovnih institucija i vlasti, kako bi se zajednički došlo do rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih mališana u Beogradu.
