Mozak nam pomaže da se snađemo u svetu, ali funkcioniše i kao složen navigacioni sistem – mišljenje je profesora Kristijana Doellera, neuronaučnika koji je nedavno dobio Lajnicovu nagradu u vrednosti od 2,5 miliona evra za svoja istraživanja.
Profesor Doeller, koji radi na Max Planck institutu za ljudske kognitivne i moždane nauke u Lajpcigu, istražuje načine na koje mozak funkcioniše kroz eksperimentalne igre. Tokom istraživanja, studenti učestvuju u kompjuterskim simulacijama dok su u skeneru, koristeći tastaturu kako bi se kretali i donosili odluke, dok istraživači prate njihovu moždanu aktivnost.
„Subjekti su, na primer, taksisti koji moraju da prevezu osobu od tačke A do tačke B. Dok obavljaju zadatak, mi merimo kodirajuće principe njihovog mozga“, objašnjava Doeller. Dok se testirani učesnici kreću kroz virtuelni grad, mozak funkcioniše poput navigacionog sistema, prenosi Euronews.
Učesnici koji postižu najbolje rezultate u navigaciji, savladavajući sve virtuelne rute, pokazuju najvišu moždanu aktivnost. „Oni koji pravilno savladaju 10 od 10 virtuelnih ruta i uvek pronađu najkraći put, imaju najintenzivniju aktivnost u mozgu“, naglašava Doeller.
Prema njegovim rečima, sistemi u mozgu koji pomažu pri navigaciji takođe organizuju memoriju, učenje i znanje. „Kada se setite školskih dana: indeksi kartice su takođe bili organizovani prostorno kako bi se sortirali pojmovi. Prostor je fantastičan medijum za vizuelizaciju stvari bliskih ili udaljenih na osnovu sličnosti ili različitosti“, dodaje on.
Sociolog Niklas Luhman je jednom rekao da je kutija u kojoj je organizovao svojih 90.000 rukom pisanih beleški odraz njegovog mozga. Ova kutija i dalje se analizira na Univerzitetu u Bilefeldu, što ukazuje na značaj prostorne organizacije informacija u mozgu.
Doeller ističe da je navigacioni sistem mozga ključan i za memorisanje informacija. „Kada koristite prostorne strategije za sortiranje informacija, kao što je raspoređivanje članaka po stolu, ovaj sistem je sigurno aktivan“, objašnjava on.
Jedan od značajnih trenutaka u Doellerovoj karijeri bio je otkriće rešetkastih ćelija 2010. godine. Iako je princip grid ćelija već bio dokazan kod glodara, Doeller i njegovi saradnici su u studiji objavljenoj u časopisu Nature otkrili fMRI signal koji odražava položaj ispitanika u virtuelnoj realnosti, potvrđujući postojanje grid ćelija i kod ljudi. Ovo otkriće sugeriše da ljudi predstavljaju položaj i prostornu percepciju na sličan način kao i glodari.
Dugoročna istraživačka pitanja profesora Doellera tiču se značaja ovog navigacionog sistema u mozgu, ne samo za kretanje od tačke A do B, već i za druge kognitivne zadatke kao što su učenje koncepata, sticanje novih znanja i donošenje odluka.
Nagrada Gottfried Wilhelm Leibniz Prize, koja iznosi 2,5 miliona evra, omogućava mu da pokrene složenija istraživanja. Uz pomoć savremenih tehnika snimanja mozga, kao što su fMRI i MEG, Doeller je stekao ključne uvide u funkcionisanje mozga. Sada planira da prouči socijalne interakcije kroz istovremeni kognitivni zadatak kod dva ispitanika u dva skenera.
„Tehnički je veoma složeno jer dva učesnika rešavaju interaktivni zadatak, a sinhronizacija skenera je izazovna“, objašnjava Doeller.
Max Planck institut takođe se bavi kliničkim studijama, uključujući rane faze Alchajmerove bolesti i pacijente sa Long Covid-om, a rezultati ovih istraživanja još nisu objavljeni. Doellerova istraživanja doprinose razumevanju kako mozak funkcioniše, otvarajući vrata novim saznanjima koja mogu imati značajan uticaj na nauku i medicinu.
