Nedelja dodele Nobelovih nagrada započela je proglašenjem dobitnika u oblasti medicine, a ovogodišnji laureati su Meri Brankov, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči. Ova trojica naučnika nagrađeni su za svoje otkriće u vezi sa periferne imunološke tolerancije, fenomenom koji sprečava imuni sistem da napada zdrava tkiva. Njihov rad je od ključnog značaja za razumevanje kako imuni sistem funkcioniše i zašto ne oboljevamo od teških autoimunih bolesti.
Imuni sistem je složen mehanizam koji nas štiti od raznih mikroba i patogena. Tokom evolucije, mnogi od tih mikroba su razvili sličnosti sa ljudskim ćelijama, što otežava imunološkom sistemu da razlikuje šta treba napasti, a šta štititi. Ove godine, laureati su identifikovali ključne aktere u imunološkom odgovoru – regulatorne T ćelije. Ove ćelije igraju vitalnu ulogu u sprečavanju imunskih ćelija da napadaju sopstveno telo.
Otkrića Meri Brankov, Freda Ramsdela i Šimona Sakagučija postavila su temelje za razumevanje periferne tolerancije, a posebno je značajno što su omogućila razvoj novih terapija za lečenje raka i autoimunih bolesti. Kako je izjavio Oli Kempe, predsednik Nobelovog komiteta, njihova istraživanja su bila presudna za razumevanje kako imuni sistem funkcioniše i zašto ne oboljevamo od teških autoimunih bolesti.
Sakaguči je 1995. godine prvi put otkrio regulatorne T ćelije, pokazujući da je imuni sistem mnogo složeniji nego što se ranije verovalo. Tokom njegovog istraživanja, on je otkrio do tada nepoznatu klasu imunih ćelija koje štite telo od autoimunih bolesti. Njegova otkrića su doprinela razumevanju kako imuni sistem održava ravnotežu između napada na strane patogene i zaštite vlastitih ćelija.
Meri Brankov i Fred Ramsdel su, oslanjajući se na Sakagučijevo otkriće, istraživali uzroke autoimunih bolesti u miševa. Otkriće da određena vrsta miševa ima mutaciju u genu Foxp3 omogućilo im je da povežu genetske mutacije sa ozbiljnim autoimunim oboljenjima kod ljudi, kao što je IPEX sindrom. Godine 2003, Sakaguči je uspeo da poveže svoja ranija istraživanja sa radom Brankove i Ramsdela, dokazujući da gen Foxp3 upravlja razvojem regulatornih T ćelija.
Kako je istaknuto od strane Nobelovog komiteta, rad ovog trojca je otvorio novo polje istraživanja – periferna tolerancija. Ova otkrića su pokrenula razvoj brojnih medicinskih tretmana za rak i autoimune bolesti, kao i poboljšanje transplantacije organa. Mnoge nove terapije se trenutno nalaze u fazi kliničkih ispitivanja, što ukazuje na potencijalno značajne pomake u medicini.
Tomas Perlman, sekretar medicinskog komiteta, podelio je informacije o razgovoru sa Šimonom Sakagučijem, koji je izrazio zahvalnost za priznanje. Iako se još nije uspeo čuti sa Brankovom i Ramsdelom zbog vremenske razlike, Perlman je naglasio važnost ovog priznanja za njihove karijere i naučna dostignuća. Meri Brankov je programski menadžer u Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, dok je Fred Ramsdel suosnivač biotehnološke kompanije Sonoma Biotherapeutics u San Francisku.
Prošle godine, Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je američkim naučnicima Viktoru Ambrosu i Geriju Ruvkunu za njihov rad na mikroRNK, molekulima koji regulišu funkcije ćelija. Godina 2023. obeležena je nagradom Katalin Kariki i Druu Vajsmanu za njihove inovacije u vakcinama zasnovanim na glasničkoj RNK, koje su od ključnog značaja u borbi protiv kovida-19.
Nagrada za medicinu uključuje novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna, što je otprilike 1 milion dolara. Ova nagrada ne samo da priznaje izuzetan naučni rad, već i otvara vrata za buduća istraživanja i inovacije u oblasti medicine.
