Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u svom obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN naglasio je značaj prisustva UNMIK-a kao ključne garancije mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji. Đurić je istakao da prisustvo UNMIK-a nije samo poželjno, već i suštinski neophodno za zaštitu ljudskih prava Srba u regionu. On je izrazio zahvalnost generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i njegovom specijalnom predstavniku Peteru Dueu na njihovom angažovanju u sprovođenju mandata UNMIK-a, naglašavajući da je svaka rasprava o budućnosti misije neophodno zasnovana na realnosti na terenu.
Đurić je istakao da Srbija nije deo problema, već deo rešenja, te je naglasio da je prisustvo UNMIK-a ključno u svetlu aktuelnih pritisaka na srpsku zajednicu na Kosovu. On je ukazao na to da je, uprkos pozivima za smanjenje budžeta UNMIK-a, neophodno osnažiti ovu misiju, jer njen mandat prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN nije u potpunosti sproveden. On je takođe naglasio važnost održavanja stabilnosti u svetlu globalnih nesigurnosti i kriza.
U svom govoru, Đurić se osvrnuo na trenutnu situaciju Srba na Kosovu, ističući da su pod stalnim pritiskom i da njihov identitet postaje razlog za život u strahu. Naglasio je da je zabrinjavajuće što izveštaj UNMIK-a ne pominje tihi egzodus Srba, koji je u kratkom vremenskom periodu dostigao oko 20%. “To nije statistika, to je egzodus”, poručio je Đurić, dodajući da se suočavamo sa realnošću u kojoj je identitet Srba izvor nesigurnosti.
Ministar je istakao da su proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci postali sistemski problem, koji stvara atmosferu straha i nesigurnosti među Srbima. On je naglasio da međunarodna zajednica ne sme dozvoliti da se ovi mehanizmi za zaštitu manjina zaobiđu, jer bi to postavilo opasan presedan daleko izvan Zapadnog Balkana.
U svom obraćanju, Đurić je takođe upozorio na ubrzanu militarizaciju koju sprovodi Priština, podsećajući da jačanje kosovskih bezbednosnih snaga i nabavka modernog naoružanja može dovesti do destabilizacije regiona. On je naglasio da KFOR mora ostati jedino legitimno bezbednosno prisustvo na terenu, kako bi se očuvala stabilnost.
Đurić je osudio i administrativne prepreke s kojima se Srbi suočavaju, naglašavajući da se ranije postignuti sporazumi, kao što je Briselski sporazum, ne poštuju, što dodatno pogoršava situaciju. On je rekao da su zakonske inicijative koje bi mogle dovesti do toga da se Srbi tretiraju kao stranci duboko zabrinjavajuće.
Ministar je ukazao na to da su Srbi na Kosovu suočeni s mnogim izazovima, uključujući ograničenja slobode kretanja i napade na njihovu imovinu. On je naveo konkretne primere, poput nedavnih napada na srpske dečake, koji dodatno potkrepljuju atmosferu straha.
Đurić je poručio da je očuvanje kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji od suštinske važnosti i da je kontinuirano targetiranje ovih vrednosti duboko zabrinjavajuće. On je podsetio na nedavne incidente, uključujući kamenovanje autobusa sa srpskim hodočasnicima, i naglasio da su ovakvi napadi direktan napad na identitet i dostojanstvo srpske zajednice.
U zaključku, Đurić je pozvao međunarodnu zajednicu da obezbedi poštovanje ljudskih prava i stabilnost na Kosovu, naglašavajući da je to pitanje zajedničke odgovornosti i kredibiliteta međunarodnog poretka. On je istakao da je neophodno da se svi akteri uključe u dijalog i da se sprovedu dogovorene obaveze kako bi se osigurao mir i stabilnost u regionu.
