Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je danas u Briselu pružio izjavu u vezi sa pitanjem osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO), naglašavajući da je to prioritet za Srbiju. On je istakao da je ZSO okvir za izgradnju institucionalnog kapaciteta Srba i zaštitu kolektivnih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Đurić je naglasio da dijalog između Beograda i Prištine ne može biti razgovor o međusobnom priznanju, već fokus na uspostavljanje ZSO.
Nakon sastanka sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Peterom Sorensenom, Đurić je rekao: „Mi insistiramo na sprovođenju sporazuma o ZSO kao uslovu bez koga se ne može, za izgradnju poverenja, normalizaciju odnosa, koja i jeste srž ovog procesa.“ Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih komentara predstavnika Prištine, Glauka Konjufce, koji je ponovio zahtev za međusobnim priznanjem.
Đurić je naglasio da za Srbiju dijalog nije i ne može biti o međusobnom priznanju. Umesto toga, on je naglasio da je dijalog usmeren ka uspostavljanju ZSO, kao i povećanju kolektivnih prava svih naroda koji žive na Kosovu i Metohiji, uključujući i srpski narod. „Za Srbiju, dijalog Beograda i Prištine nije, neće biti i ne može da bude dijalog o međusobnom priznanju“, izjavio je Đurić.
Ministar je takođe naglasio važnost otvaranja trgovinskih i saobraćajnih kanala, kao i smanjenja političkih tenzija između Srba i Albanaca. On je ukazao na potrebu da se prestane sa optužbama i pominjanjem statusnih pitanja, kako bi se postigla normalizacija odnosa. „Ne mislim da treba jedni drugima da ubadamo prst u oko tako što ćemo svuda i na svakom mestu da pominjemo statusna pitanja“, rekao je Đurić.
Tokom razgovora, Đurić je istakao da Beograd nije deo igre koja se vodi na političkoj sceni, već teži da postane deo „Lige budućnosti“. On je izrazio nadu da će političke snage u Prištini i drugde, koje su se prethodnih godina izbegavale da sprovedu dogovorene sporazume, u budućnosti pokazati dobru volju prema Briselu i Beogradu.
Pored toga, Đurić je razgovarao i o položaju uhapšenih Srba na Kosovu i Metohiji, naglašavajući da o ovom pitanju malo govori. „Imamo nekoliko desetina političkih zatvorenika na KiM. U velikoj smo brizi za njihov položaj zato što naši predstavnici nemaju uvek priliku da ih posete, nekada ni njihove porodice“, rekao je Đurić. On je istakao da pitanje rešavanja položaja političkih zatvorenika treba da bude uzeto veoma ozbiljno, dodajući da to doprinosi opštoj klimi na terenu.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da Srbija i dalje drži čvrst stav o ZSO kao ključnom pitanju u dijalogu sa Prištinom. Osnivanje ZSO se percipira kao neophodno za ostvarivanje kolektivnih prava srpskog naroda, a Đurićeva izjava ukazuje na to da će Srbija nastaviti da insistira na ovom pitanju u budućim pregovorima.
Dijalog između Beograda i Prištine ostaje složen i pun izazova, ali Đurić je naglasio da je cilj normalizacija odnosa i izgradnja poverenja, što su ključni koraci ka stabilnijem i prosperitetnijem regionu. U tom smislu, očekuje se da će sledeći sastanci doneti nove prilike za napredak, ali i da će se političke snage iz Prištine morati prilagoditi novoj realnosti kako bi se postigla obostrana korist i dugoročni mir.
