Ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da je vojna akcija Hrvatske „Oluja“ drugi tom ustaškog genocida iz Drugog svetskog rata. Ove komentare je iznela tokom gostovanja na TV Prva, gde je istakla da politička scena u Hrvatskoj nije prošla proces denacifikacije. Prema njenim rečima, 90% hrvatskih političara prisustvovalo je koncertu Marka Perkovića Tompsona, što je dodatno potvrdilo njene tvrdnje o kontinuitetu sličnih stavova iz prošlosti.
Đurđević Stamenkovski smatra da je „Oluja“ samo nastavak onoga što se dešavalo tokom Drugog svetskog rata, kada su, po njenim rečima, ubijani nevini ljudi. Naglasila je da se taj događaj mora pamtiti, jer se „Oluja“ i dalje oseća i danas. „Kada neko slavi ubijanje nevinih, žena, dece i starih, to govori o njegovoj spremnosti da to ponovi“, izjavila je ministarka. Takođe je ukazala na to da „Oluja“ nije zločin bez kazne, već zločin koji se slavi kao „junačka pobeda“.
Ona je dodala da je situacija za Srbe u Hrvatskoj veoma teška, te da se u toj zemlji oseća tiha vrsta pogroma. „Ne postoji mesto na svetu gde je teže biti Srbin nego u Hrvatskoj“, rekla je i uporedila to sa situacijom na Kosovu i Metohiji. Prema njenom mišljenju, postavlja se pitanje koliko Srbi mogu biti deo društva u Hrvatskoj ako ne prihvate sve njihove običaje i kulturu.
Ministarka je govorila i o obeležavanju 30 godina od zločina u akciji „Oluja“ u Sremskim Karlovcima, gde je naglasila emotivnu scenu kada je izbeglica Nada Bodiroga govorila o povratku svojih roditelja u dom, nakon što su verovali da će biti pošteđeni. Nažalost, nakon povratka, njihova kuća je spaljena, a oni su bili zlostavljani.
Đurđević Stamenkovski se osvrnula na to kako su Srbi tokom Drugog svetskog rata i u vreme „Oluje“ prevareni, naglašavajući da srpski narod nikada ne može da prihvati prisustvo takvog zla. Istakla je da su ljudi u Sremskim Karlovcima došli da odaju poštu žrtvama, što je pokazatelj poštovanja prema Krajini i njenim stanovnicima.
Na pitanje o karakterizaciji „Oluje“ kao genocida, ministarka je rekla da je potrebno analizirati samu operaciju. Takođe, naglasila je da su optužbe Srba za genocid pokušaj brutalnog prekrajanja istorije. „Gde god nas optužuju za genocid, nas gotovo da i nema“, rekla je, dodajući da takve tvrdnje dolaze iz krugova koji žele da preinače istorijske činjenice.
Govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, ministarka je postavila pitanje o kulturnim obeležjima koja bi trebalo da postoje na tom prostoru. Upitala je kako oni koji tvrde da su vekovima prisutni na tom području nemaju nijednu kulturnu znamenitost koja bi to potvrdila. „Gde su ti spomenici? Da li su Visoki Dečani vaši, ili Bogorodica Ljeviška? Ako jeste, zašto ste je palili?“, upitala je.
Đurđević Stamenkovski je zaključila da su Krajiški Srbi zaslužuju poštovanje i naglasila da je Krajina deo njihove tradicije i kulture koja živi kroz njih. „Oni su Krajinu poneli sa sobom, i niko im to ne može oduzeti“, rekla je ministarka, naglašavajući važnost očuvanja sećanja na te događaje i žrtve. Ove izjave ministarke ponovo su otvorile raspravu o istorijskim događajima i njihovom uticaju na savremene odnose između Srbije i Hrvatske.
