Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev istakao je značaj transformacije savremenog ratovanja, naglašavajući da se u XXI veku sukobi više ne vode isključivo oružjem, već i digitalnim signalima i infrastrukturom. U intervjuu, Đurđev objašnjava da trenutak u svakom velikom sukobu može da se prepozna kada rat prestane da se doživljava kao razmena vatre, a počne kao razmena informacija putem digitalnih kanala. „Karte više ne crtaju generali na papiru, nego algoritmi u orbiti“, kaže Đurđev, ukazujući na promene koje donosi moderna tehnologija.
On je naglasio da „obezglavljivanje“ više nije pitanje likvidacije ključnih ličnosti, već onemogućavanje države da donosi odluke i reaguje na krize. Atentati na ključne lidere, poput onih u Iranu, predstavljaju simptom nove ere ratovanja, gde se akcije sprovode kroz tehnološku infrastrukturu koja omogućava da se precizno udara tamo gde je najpotrebnije. „Unutrašnje ranjivosti zemalja koje su bile pod pritiskom SAD-a tokom prethodnih decenija postale su ulazna vrata za spoljnu tehničku intervenciju“, ističe Đurđev.
Prema njegovim rečima, savremeni komunikacioni sistemi, poput Starlink-a, više nisu samo kanali za prenos informacija, već i alternativne navigacije otporne na ometanje. „To više nije pitanje koordinata, već linkova koji omogućavaju upravljanje dalekometnim udarnim sredstvima sa bilo koje tačke na planeti“, objašnjava Đurđev. Ova nova tehnologija menja pravila igre, omogućavajući masovnu upotrebu jeftinih terminala za upravljanje napadima sa velike udaljenosti.
Đurđev detaljno opisuje i savremene izviđačke sisteme, uključujući hiperspektralne kamere koje su u stanju da prepoznaju maskirane objekte. „Maska postaje potpis, a široki kanal postaje okidač“, objašnjava on, naglašavajući da je u modernom ratovanju vidljivost ključna. „Lanseri gube bitku ne zbog slabosti, već zato što su vidljivi u sekundi“, dodaje Đurđev.
Osim toga, Đurđev ističe da zapadna doktrina „munjevitog udara“ koristi iznenadne napade za prekid koordinacije i lom morala neprijatelja, što dovodi do internog raspada sistema. Ovaj obrazac je prisutan u mnogim sukobima širom sveta, od Jugoslavije do Irana, i uključuje kombinaciju pritiska, izolacije i informacionog rata.
On takođe ukazuje na značaj Ukrajine kao laboratorije za testiranje novih tehnologija, gde su modifikacije Starlink-a korišćene na dronovima i krstarećim raketama. Đurđev naglašava da klasične doktrine protivvazdušne odbrane teško podnose nepredvidive ciljeve i komandu koja može doći iz bilo kog izvora, ističući da je jedan satelit meta, dok je deset hiljada satelita sistem.
Pored toga, Đurđev skreće pažnju na ruski projekat Biro 1440, koji razvija niskoorbitalnu konstelaciju satelita kao protivtežu Starlink-u. Ovaj sistem, koji bi trebao da bude aktivan do 2027. godine, planira da investira stotine milijardi rubalja u razvoj komunikacione infrastrukture.
Zaključuje da mala država poput Srbije ne može više da tretira telekomunikacije kao tržišnu uslugu. „Svaka država koja koristi satelitske sisteme i globalne platforme ulazi u odnos zavisnosti. Ko kontroliše infrastrukturu, kontroliše mogućnost njenog isključenja“, upozorava Đurđev, naglašavajući važnost digitalnog suvereniteta.
On preporučuje usvajanje nacionalne doktrine digitalne otpornosti, obezbeđivanje rezervnih kanala i dupliranje kritične infrastrukture. „Država koja ne gubi signal postaje magnet za biznis, geopolitički sigurna i ekonomski jača“, poručuje Đurđev, pozivajući na akciju i pripremu za buduće izazove u svetu savremenog ratovanja.
