Dijana Hrka, majka mladića koji je izgubio život u tragičnom incidentu na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, danas je izrazila svoje nezadovoljstvo povodom idejnog rešenja za spomenik žrtvama tog događaja. U svom emotivnom obraćanju, pozvala je ostale porodice poginulih da se okupe i spreče izgradnju ovog spomenika, smatrajući da je trenutni predlog neprihvatljiv i da ne odražava istinske vrednosti i sećanje na njihove voljene.
Incident se desio kada se nadstrešnica na stanici srušila, usled čega su život izgubili mladići, uključujući i Dijaninog sina. Ova tragedija je ostavila dubok trag u zajednici, a porodice žrtava su se okupile kako bi obeležile uspomenu na svoje najmilije. U tom kontekstu, spomenik je zamišljen kao mesto sećanja, ali Dijana smatra da predloženo rešenje nije adekvatno i da ne pruža odgovarajuću počast onima koji su izgubili život.
Dijana je u svojoj izjavi naglasila da je idejno rešenje spomenika suviše jednostavno i da ne odražava težinu tragedije. „Ovo nije samo spomenik, ovo je mesto gde se sećamo naših sinova, naših braće, naših prijatelja. Ne možemo dozvoliti da se njihova sećanja svedu na nešto što izgleda kao obična konstrukcija bez duše“, izjavila je dijana, očigledno potresena i pogođena ovom situacijom.
Ona je pozvala sve porodice žrtava da se udruže i zajedno se bore protiv izgradnje spomenika koji ne ispunjava njihove zahteve i očekivanja. „Zajedno možemo učiniti više. Moramo da pokažemo da je sećanje na naše voljene nešto što zaslužuje poštovanje, a ne nešto što se može ignorisati ili srozati na nivo običnog objekta“, dodala je.
Dijana je takođe istakla da bi spomenik trebao sadržati elemente koji bi odražavali individualnost svake žrtve, kao i njihove snove, nade i ambicije. „Naši sinovi su bili mladi, puni života. Nisu zaslužili da budu zaboravljeni ili prikazani na način koji ne odražava ko su oni bili“, naglasila je.
U međuvremenu, grad Novi Sad je već započeo pripreme za izgradnju spomenika i angažovao umetnike i arhitekte kako bi došli do idejnog rešenja koje bi se uklopilo u ambijent stanice. Međutim, čini se da je ovaj proces naišao na otpor porodica žrtava, koje smatraju da bi njihovi glasovi trebali biti saslušani.
U razgovorima sa lokalnim vlastima, Dijana i ostale porodice su izrazile želju da budu uključene u proces donošenja odluka o obliku i sadržaju spomenika. „Ne želimo da budemo samo posmatrači. Mi smo ti koji najbolje poznajemo naše voljene i kako bi ih trebalo obeležiti. Naša mišljenja su važna i ne smemo dopustiti da budu ignorisana“, rekla je Dijana.
Ova situacija je otvorila i širu diskusiju o tome kako se u društvu sećamo žrtava tragedija i kako bi trebalo da se postavi odnos prema spomenicima. Mnogi smatraju da spomenici trebaju biti simboli nade i sećanja, a ne samo fizički objekti. U tom smislu, Dijana je pozvala na širu debatu o tome kako najbolje obeležiti žrtve koje su izgubile život u ovom tragičnom događaju.
Dijana je izrazila nadu da će njene reči doprineti promeni u pristupu izgradnji spomenika, i da će se konačno čuti glasovi onih koji su najviše pogođeni ovom tragedijom. „Ne smemo zaboraviti ko su bili naši voljeni. Oni zaslužuju više od običnog spomenika. Oni zaslužuju da budu zapamćeni sa ljubavlju i poštovanjem“, zaključila je.
