Ispitivanje ostataka fosilizovane lobanje drevnog čoveka sa teritorije današnje centralne Kine dovelo je naučnike do zaključka da ljudska vrsta može biti mnogo starija nego što se ranije pretpostavljalo. U novoj analizi lobanje, objavljenoj u časopisu Science, sugeriše se da su moderni ljudi odvojeni od neandertalaca i drugih arhaičnih ljudi pre više od milion godina, što je značajno pomerilo dosadašnje granice datiranja na period od 500.000 do 700.000 godina.
Kris Stringer, paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu i koautor studije, naglašava da je ovo velika promena koja može značiti da su se rane ljudske grupe razdvojile ranije nego što se do sada verovalo. Analizirana lobanja, nazvana „Junsijan 2“, iskopana je 1990. godine na arheološkom lokalitetu pored reke Han, pritoke Jangcekjanga, u centralnoj Kini. Ovi nalazi su izazvali preispitivanje ranijih teorija o ljudskoj evoluciji.
Neki paleontolozi su prethodno sugerisali da lobanje pripadaju ranoj liniji na stablu ljudske evolucije, poznatoj kao Homo erektus. Međutim, paleoantropolog Siđun Ni, koji je pre nekoliko godina počeo da istražuje „Junsijan 2“, procenio je da je lobanja prevelika da bi pripadala tom periodu. „Kada sam prvi put imao priliku da držim primerak, shvatio sam da je toliko veliki“, rekao je Ni.
U cilju rekonstrukcije lobanje, tim naučnika je koristio CT skeniranje i digitalne tehnologije da sastavi razbijene delove lobanje. Da bi popunili nedostajuće delove, uključili su anatomske elemente iz druge lobanje, poznate kao „Junsijan 1“. Paleoantropolog Erik Delson iz Američkog muzeja prirodne istorije u Njujorku, koji nije bio uključen u studiju, nazvao je rekonstrukciju „fantastičnom“, posebno u poređenju sa prethodnim izgledom lobanje.
Digitalno restaurirana lobanja otkrila je mešavinu primitivnih i modernih karakteristika. Lobanja je niska i dugačka, poput najstarijih članova roda Homo, ali je sadržala i veliku zapreminu mozga, što je karakteristika modernih ljudi. Tim je koristio starost oko milion godina kao referentnu tačku za preoblikovanje evolutivnog stabla ljudske vrste.
Zaključci istraživanja pokazuju da se drevna grupa ljudi poznata kao Denisovci, ili Homo longi, odvojila od loze modernih ljudi pre oko 1,32 miliona godina, dok su se neandertalci odvojili pre 1,38 miliona godina. Svante Pabo, genetičar iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju, koji je dobio Nobelovu nagradu za istraživanja o ukrštanju drevnih ljudskih vrsta, rekao je da će samo pronalaženje DNK ili proteina moći da razjasni odnos lobanje sa ostatkom čovečanstva.
Pabo je napomenuo da nema dovoljno informacija iz morfologije uzoraka da bi se sa sigurnošću utvrdilo kako su međusobno povezani, a kamoli da se precizno datiraju razlike između njih. Stringer i Ni su naglasili da je lobanja prestara da bi se mogla podvrgnuti DNK testiranju, dodajući da bez više fosila nije moguće znati da li je njihova rekonstrukcija bila savršena.
Naučnici se nadaju da će treća lobanja, pronađena 2022. godine na istom lokalitetu, dodatno rasvetliti ovu situaciju. „Neki istraživači mogu biti skeptični prema ovim relativno dubokim datumima razlike. Ali ako je Junsijan zaista rani član ove grupe, to pomera njihovu minimalnu starost za najmanje milion godina“, zaključio je koautor studije Kris Stringer. Ova otkrića ne samo da menjaju naše razumevanje ljudske evolucije, već i otvaraju nova pitanja o našim drevnim precima i njihovoj interakciji sa drugim ljudskim vrstama.
