Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Svetih Kirila i Metodija, a od pre sedam godina u Srbiji se Dan Ćirila i Metodija 24. maja obeležava i kao Dan slovenske pismenosti i kulture. Ovaj praznik ima radni karakter i ustanovljen je u čast prosvetitelja, dva brata iz Soluna, koji su 863. godine započeli svoju misiju širenja pismenosti i hrišćanstva među slovenskim narodima. Oni su ostali upamćeni kao „slovenski apostoli“, poznati po stvaranju prvog slovenskog pisma – glagoljice.
Inicijativa za uvođenje Dana Ćirila i Metodija kao državnog praznika potekla je od Ministarstva kulture, a predlog Vladi je uputilo Ministarstvo za rad. Na sednici održanoj 16. maja 2019. godine, Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima, čime je ovaj novi praznik zvanično uveden. Razlozi za uvođenje novog praznika su zasluge koje su Ćirilo i Metodije ostavili slovenskim narodima, kao i značaj slovenskog pisma kao jednog od najvažnijih civilizacijskih događaja za sve slovenske narode, uključujući i Srbe.
Na osnovu ovog značaja, kako je navedeno u obrazloženju, mogao je započeti potpuniji razvoj slovenskog književnog jezika i književnosti, kao i jačanje svesti o slovenskoj posebnosti i potrebi za uspostavljanjem posebnih slovenskih država. Ćirilo i Metodije su time postavili temelje za budući razvoj srpskog književnog izraza, jer je na osnovu staroslovenskog jezika nastala srpska redakcija, poznata kao srpskoslovenski jezik, kojim su pisali srpski književnici tokom srednjeg veka.
Obeležavanje Dana slovenske pismenosti i kulture podrazumeva niz kulturnih manifestacija, a ove godine Narodni muzej Srbije pripremio je raznovrsne sadržaje. U Muzeju Vuka i Dositeja posetioci mogu da vide izložbu autora Dušana Mišića pod nazivom „U čast tri jubileja: lepota minijatura u novom sjaju“. Ova izložba je posvećena obeležavanju značajnih jubileja vezanih za Miroslavljevo jevanđelje, a posebno se ističe 110 godina od njegovog prelaska sa srpskom vojskom preko albanskih planina, čime se naglašava značaj ovog dragocenog rukopisa.
Danas, 24. maja, u 12 časova u Muzeju Vuka i Dositeja biće organizovana dečja radionica pod nazivom „Oživljavanje minijatura“. Mališani će se upoznati sa iluminacijama iz najstarijeg sačuvanog ćiriličkog rukopisa pisanog srpskom redakcijom staroslovenskog jezika. Kroz crtanje i bojenje, deca će iskazati svoj doživljaj minijatura iz Miroslavljevog jevanđelja, čime će otkriti vrednost ovog rukopisa kao svedočanstva srpskoslovenske pismenosti. Radionica je namenjena deci uzrasta od 7 do 10 godina.
Program se završava predavanjem „Kaligrafija u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti“ koje će se održati u nedelju, 24. maja, u 16 časova. Autor izložbe će predstaviti razvoj kaligrafije na prostoru srpske srednjovekovne države i proces nastanka rukopisnih knjiga. Posetioci će se upoznati sa materijalima i tehnikama koje su se koristile, a poseban fokus će biti stavljen na Miroslavljevo jevanđelje. Nedeljom je ulaz u Narodni muzej slobodan, što dodatno podstiče interesovanje posetilaca.
Pored Srbije, praznik Svetih Kirila i Metodija se svečano obeležava i u drugim zemljama kao što su Poljska, Češka, Rusija, Ukrajina, Bugarska i Severna Makedonija. Ovaj dan je postao simbol pismenosti i prosvetiteljstva među slovenskim narodima, a značaj Kirila i Metodija se i dalje prepoznaje i slavi kroz različite kulturne i obrazovne aktivnosti.
Stariji Metodije i njegov brat Ćirilo, pre monašenja Konstantin, rođeni su u Solunu u domovini visokog vizantijskog vojnog i upravnog vođe Lava, u godinama 815. i 826. Kada je 862. godine knez Rastislav tražio od vizantijskog cara učitelje za propovedanje hrišćanstva na narodnom jeziku, solunska braća su se pokazala kao idealni kandidati. Oni su znali slovenski jezik, sastavili pismo i preveli jevanđelja, čime su započeli svoju misiju među slovenskim narodima, šireći pismenost i hrišćanstvo.
Nakon smrti solunske braće, njihovi učenici, Kliment i Naum, nastavili su njihov prosvetiteljski rad, čime su dodatno osnažili nasleđe koje su ostavili. U tom smislu, Dan Ćirila i Metodija predstavlja ne samo sećanje na njihovo delo, već i proslavu slovenske kulture i pismenosti, čije temelje su oni postavili.
