BANJALUKA – Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je danas da se nakon nedavnog skandiranja u Skenderiji postavlja pitanje kako su to doživeli Srbi koji su angažovani u Košarkaškom savezu BiH, kao i oni koji nastupaju za ovu reprezentaciju. On smatra da takva atmosfera, prožeta mržnjom prema Srbima, može uticati na dalji angažman u okviru reprezentacije i saveza. Na svom profilu na platformi Iks, Dodik je istakao da pokušaji iz Sarajeva da se „operu“ od odgovornosti ne mogu promeniti stvarnost mržnje prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu u celini, koja je, kako je naveo, „istinski odraz stanja bošnjačko/muslimanskog političkog Sarajeva“.
Dodik je naglasio da vređanje Srba, Srbije i Republike Srpske predstavlja primitivizam koji se ponosno ističe. „Vređati predsednika (Aleksandra) Vučića na takav način je instruisani povik istog tog Sarajeva. Da je neko s naše strane izgovorio uvrede poput ‘Bakire, pederu’ ili ‘Dino, pederu’, u Sarajevu bi to nazvali genocidom ili, barem, agresijom, i zatražili bi intervenciju NATO-a“, izjavio je Dodik. On je zaključio da je Bosna i Hercegovina propala i da u njoj više nema mesta za nadu, te je dodao da će Srbi preživeti uprkos svemu.
U drugom delu svoje izjave, Dodik se osvrnuo na ratnog komandanta Srebrenice, Nasera Orića, i poručio mu da bi bilo bolje da objasni okolnosti ubistva sudije Slobodana Ilića i strašnog masakra nad dečakom Slobodanom Stojanovićem. Dodik je nazvao Orića „običnim zlikovcem“ koji nastavlja da laže i izmišlja, tvrdeći da je prethodno tvrdio da je bio u kontaktu s njim.
U napadu muslimanskih snaga pod Orićevom komandom na srebreničko selo Zalazje, 12. jula 1992. godine, sudija Slobodan Ilić je zarobljen, mučen i okrutno ubijen. U to vreme, Ilić je imao 46 godina. Slobodan Stojanović, koji je tada imao samo 12 godina, ubijen je na svirep način od strane Elfete Veseli, pripadnice Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje i Kamenica, dok se vratio u svoje selo po psa nakon što je pobegao sa roditeljima.
Dečakovo telo pronađeno je u jami u zaseoku Bajrići u Novom Selu kod Zvornika, a identifikovano je DNK analizom. Nakon identifikacije, sahranjen je na groblju u Drinjači. Ovaj tragični događaj podseća na teške trenutke iz prošlosti i otvara pitanja o odgovornosti i pravdi u kontekstu ratnih zločina.
Dodikova izjava i njegovo pominjanje ovih događaja naglašavaju duboke podele koje i dalje postoje u Bosni i Hercegovini, kao i potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim grupama. Njegove reči takođe ukazuju na to kako se politička retorika koristi za mobilizaciju podrške i jačanje identiteta unutar srpskog naroda, dok se istovremeno ukazuje na neprijateljske stavove prema drugim narodima u regionu.
Ove tenzije i dalje utiču na društvene i političke odnose u Bosni i Hercegovini, a Dodikovo obraćanje predstavlja deo šireg narativa o srpskom identitetu i političkim pravima unutar BiH. U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da će se pitanja nacionalnog identiteta, odgovornosti za ratne zločine i pomirenja nastaviti propitivati u budućnosti.
