Zemljotres koji je pogodio Kamčatku sa intenzitetom od 8,8 stepeni po Rihteru izazvao je cunami i značajne posledice na Havajima, Kaliforniji, Rusiji i Japanu. Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objasnio je da se ova oblast nalazi u poznatom „Pacifičkom vatrenom pojasu“, gde se često dešavaju zemljotresi zbog subdukcije tektonskih ploča.
Milovanović je naglasio da će, na osnovu geoloških podataka, ovakvi zemljotresi verovatno nastaviti da se dešavaju u budućnosti. Prema njegovim rečima, zemlje kao što su Japan i Havaji su dobro opremljene i spremne za evakuaciju. U tim zemljama su preduzete hitne mere, uključujući evakuaciju miliona ljudi. Profesor je ukazao na razlike u reakcijama različitih zemalja, napominjući da na Balkanu nedostaje disciplina i svest o tome kako se ponašati u slučaju zemljotresa.
Govoreći o tzv. zoni subdukcije, profesor je objasnio da je reč o geološkom fenomenu u kojem se tektonske ploče sudaraju i jedna podvlači pod drugu, oslobađajući ogromnu količinu energije. „Centralni deo Tihog okeana se razmiče i to veoma brzo – nekih 15 centimetara godišnje. U gornjem delu, gde su Filipini, Japan i Kamčatka, ona se podlači pod Evroaziju“, naglasio je Milovanović.
On je podsetio da su u toj oblasti već zabeleženi neki od najjačih zemljotresa u istoriji, uključujući i onaj iz 1952. godine koji je razorio gradove na Kamčatki. Profesor dodaje da posle glavnog zemljotresa obično slede slabiji potresi kao deo procesa smirivanja, iako postoje izuzeci. U ovom slučaju, očekuje se serija manjih potresa u narednim danima. „Prvi zemljotres je obično najjači, tad se oslobađa ogromna količina energije“, rekao je Milovanović.
Stručnjak ukazuje da nije moguće predvideti da li će biti tih zemljotresa, ali naglašava da je geološka aktivnost bitna za život na planeti. „Kada se sve smiri na Zemlji, neće više biti ni života kakvog poznajemo na planeti“, slikovito je opisao suživot sa prirodnim silama.
Pored zemljotresa, došlo je i do cunamija koji predstavlja pretnju za obale širom Tihog okeana. Milovanović ističe da je sreća što su se zemljotresi dogodili u područjima s malim brojem stanovnika. „Talasi su zahvatili Havaje i Japan, ali nije došlo do većih razaranja kao 2011. godine“, rekao je on, dodajući da su brzine cunamija između 600 i 700 kilometara na sat.
Profesor je primetio da su zemlje poput Japana izuzetno dobro pripremljene za takve situacije. „U Japanu deca uče kako se ponašati u zemljotresu“, rekao je Milovanović, uporedivši to sa nedostatkom svesti i discipline na Balkanu. „Na Balkanu, dok ne dođe motka iznad nas, nema discipline“, dodaje on.
Upozorava na važnost pripreme i svesti o zemljotresima, čak i u regionima koji nisu često pogođeni. „Svaka veća institucija treba da ima diskretne poruke o tome kako se ponašati u slučaju zemljotresa“, ističe on. Govoreći o ličnim iskustvima, profesor se prisetio kako se tokom zemljotresa od 5–6 stepeni pokušavao smiriti, ali da to nije uvek lako. „U strahu su velike oči, i verujem da će to tako i biti“, rekao je.
Milovanović apeluje na češću edukaciju o ponašanju u slučaju zemljotresa kroz medijske sadržaje. „Jednom nedeljno ili mesečno bi trebalo prikazivati klipove i postavljati uputstva o ponašanju u slučaju zemljotresa“, rekao je. Na kraju, profesor je poručio da je važno poštovati planetu i razumeti prirodne pojave kako bismo obezbedili sigurnost za buduće generacije. „Planeta ima svoju priču. Ona je naša majka i moramo je poštovati“, zaključio je Milovanović.
