Prema odluci o kućnom redu, u zajedničkim prostorijama zgrade ne bi smelo ništa da stoji, što je izazvalo brojne reakcije među stanarima u Beogradu. Stanari se suočavaju sa problemom ostavljanja stvari u hodnicima, a neki strahuju da bi to moglo dovesti do zatrpavanja tih prostora. Jedan od stanara, koji živi na petom spratu zgrade bez lifta, izrazio je zabrinutost zbog nedavnog saopštenja upravnika kojim se traži uklanjanje dečjih kolica i bicikala iz ulaza. On je istakao da mu je teško da svaki dan nosi kolica i dvogodišnjeg sina do stana.
Mnogi stanari su se usprotivili ovom saopštenju, naglašavajući da bicikli i kolica godinama nisu smetali nikome i da se ne nalaze na prolazu. Ova situacija je otvorila pitanje kako pronaći balans između pravila o čistoći i praktičnih potreba stanara. Neki stanari su podelili svoja iskustva na društvenim mrežama, ističući da postoje različita mišljenja o tome šta predstavlja smetnju. Mnogi su se složili da je važno da se stvari ne ostavljaju na mestima koja ometaju prolaz, ali da su uobičajene stvari kao što su kolica i bicikli često neophodne.
Jedan komšija je ponudio pomoć roditeljima, navodeći da je i sam u sličnoj situaciji i da je ostavljanje kolica u ulazu razumljivo, s obzirom na to da lift ne funkcioniše. Njegovo mišljenje je podržano od strane drugih stanara koji su primetili da se problem širi kada se više stvari ostavlja u hodnicima. U međuvremenu, neki su se zalagali za poštovanje zakona o stanovanju koji zabranjuje skladištenje ličnih stvari u zajedničkim prostorijama.
Upravnik zgrade, Sergej Božović, potvrdio je da prema zakonu i kućnom redu, zajednički prostori trebaju biti prazni. On je naveo da je imao iskustva sa komunalnom inspekcijom koja je reagovala na prijave o zakrčenim hodnicima i da se često dešava da se vlasnici stvari ne jave nakon što su obavešteni. Božović je napomenuo da se dečja kolica najčešće tolerišu, dok su bicikli i veš-mašine koje se ostavljaju godinama veći problem.
Kao rešenje za ovaj problem, Božović podstiče formiranje stambene zajednice koja bi donela odluku o čišćenju zajedničkih prostora. Preporučuje postavljanje obaveštenja o uklanjanju nepotrebnih stvari, uz mogućnost angažovanja agencije za čišćenje ukoliko stanari ne reše problem sami. Ova situacija ukazuje na sveprisutne izazove u zajedničkom stanovanju, gde se mora pronaći kompromis između individualnih potreba i zajedničkih pravila.
Dok se neki stanari bore za svoje praktične potrebe, drugi ukazuju na važnost redosleda i sigurnosti u zajedničkim prostorijama. Ovaj sukob između komšijskih prava i obaveza može dovesti do tenzija, ali i do razgovora o boljem razumevanju i saradnji među stanarima. U svakom slučaju, pitanje ostavljanja ličnih stvari u hodnicima ostaje aktuelno i zahteva pažnju svih koji žive u zajedničkim prostorima.
