Dok se ostatak sveta suočava sa rekordnim toplotnim talasima, naučnici upozoravaju na potencijalno paradoksalnu situaciju: globalno zagrevanje može dovesti do „dubokog smrzavanja“ u severnoj Evropi. Ova zabrinjavajuća predikcija dolazi usred izveštaja o ekstremnim temperaturama i promenama u klimatskim obrascima na Islandu.
Godina 2025. bila je najtoplija do sada zabeležena na Islandu, sa prosečnom nacionalnom temperaturom od 5,2°C, što predstavlja povećanje od 1,1°C u odnosu na prosek iz prethodnog perioda. U maju je zabeležen toplotni talas sa temperaturama čak do 26,6°C na aerodromu Egilsstadir. Iako su padavine bile ispod proseka, atmosfera je mogla zadržati više vlage zbog viših temperatura, što je rezultiralo intenzivnijim kišama.
Ipak, uprkos ovom porastu temperatura, naučnici su zabrinuti da bi globalno zagrevanje moglo izazvati suprotan efekat, posebno u severnoj Evropi. Ova pretnja se dovodi u vezi sa Atlantskom meridionalnom preokrenutom cirkulacijom (AMOC), složenim sistemom okeanskih struja koje igraju ključnu ulogu u regulaciji klime regiona. Topliji okean i otapanje arktičkog leda mogu poremetiti ovaj sistem, što može dovesti do naglog zahlađenja u severnoj Evropi.
Ukoliko dođe do kolapsa AMOC-a, naučnici upozoravaju da bi severna Evropa mogla doživeti „moderno ledeno doba“. AMOC je već doživeo kolaps u prošlosti, pre oko 12.000 godina, što naglašava ozbiljnost ove pretnje. Savet za nacionalnu bezbednost Islanda je u septembru 2025. godine označio potencijalni kolaps AMOC-a kao bezbednosni rizik.
Novi izveštaj sa Nordijskog saveta upozorava na „ekstremne posledice“ koje bi kolaps AMOC-a mogao imati na nordijske zemlje, uključujući Island. Klimatski modeli predviđaju da bi ekstremne zimske temperature mogle dostići čak -45°C, što bi moglo dovesti do pojave morskog leda oko Islanda po prvi put od doba Vikinga. Generalna direktorka Islandskog meteorološkog zavoda, Hildigunur Torsteinson, slikovito je opisala situaciju rekavši da bi Island mogao postati „jedan džinovski glečer“.
Ovo je samo jedan od mnogih scenarija, ali naučnici naglašavaju da ga ne treba odbaciti kao puku fantaziju. AMOC je ključni deo klimatskog sistema za nordijski region, a njegovo eventualno slabljenje ili kolaps predstavlja rizik koji mora biti shvaćen ozbiljno. Profesor Aleksi Numelin sa Finskog meteorološkog instituta upozorava da je neizvesna budućnost ove struje ozbiljna pretnja.
Izveštaj poziva na hitne mere za smanjenje emisija i postizanje ciljeva dekarbonizacije. U njemu se naglašava da što duže globalne temperature budu iznad 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, to je veći rizik od aktiviranja „tačke bez povratka“ za AMOC. Istraživači apeliraju na obezbeđivanje dugoročnog finansiranja i izgradnju sistema ranog upozoravanja na promene u AMOC-u, koji bi mogao povezati posmatranja Zemlje sa simulacijama modela.
Ovaj sistem ranog upozoravanja trebao bi biti integrisan u procese donošenja odluka, kako bi se stvorile sposobnosti za brzu reakciju na promenljive klimatske uslove. Novi zakon o okeanima EU pruža mogućnosti za koordinaciju ovih napora.
Studija je sprovedena nakon pisma klimatskih naučnika iz 2024. godine u kojem je sugerisano da je rizik od kolapsa AMOC-a ranije možda bio potcenjen. U svetlu ovih upozorenja, postavlja se pitanje kako će se društva prilagoditi i reagovati na izazove koje nosi klimatska kriza i eventualni kolaps ključnih klimatskih sistema.
