Govor američkog predsednika Donalda Trampa na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izazvao je brojne rasprave o budućnosti međunarodnih odnosa, poziciji Evrope i opstanku poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata. Politikolozi Despot Kovačević i Stefan Surlić su u emisiji „Despot Stefan“ analizirali poruke iz Davosa, kao i potencijalni kraj multilateralizma.
Prema Kovačeviću, ovogodišnji Davos se značajno razlikuje od prethodnih skupova, posebno po temama koje dominiraju. „Osnovna tema je ‘Duh dijaloga’, što ukazuje na krizu poverenja u svetu“, rekao je Kovačević. Dok su prethodnih godina dominirale teme prosperiteta i vizija budućnosti, sada se naglašava potreba za dijalogom i vraćanjem osnovnim vrednostima. Kovačević ističe da je Davos ove godine „zatočenik sadašnjosti“, fokusirajući se na aktuelne krize kao što su situacija u Grenlandu, Venecueli i rat u Ukrajini.
Surlić dodaje da insistiranje na dijalogu ukazuje na njegovu odsutnost, smatrajući da se Davos doživljava kao skup zemalja Zapada koje su nekada bile u stalnom dijalogu. On naglašava da je uočena ozbiljna kakofonija između zemalja Zapada, posebno između EU i SAD, a tema Grenlanda dodatno je otvorila razlike među njima.
Trampov govor je, prema Kovačeviću, bio posebno važan za Evropu. On ističe da se na ovogodišnjem skupu manje razgovara o pitanjima poput ljudskih prava i zaštite životne sredine, dok je fokus prebačen na ekonomiju i biznis. Tramp je jasno poručio da će napredak Amerike povući i Evropu, ali i da će stagnacija Amerike značiti propast za Evropu. Ovakav stav ukazuje na podređeni položaj Evrope u odnosu na Sjedinjene Američke Države.
Surlić smatra da će Trampov govor ostati upamćen kao simbolički trenutak koji označava kraj poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata. On smatra da Tramp otvoreno govori o nefunkcionalnosti postojećeg međunarodnog poretka i da se povlačenje SAD iz međunarodnih organizacija mora shvatiti kao signal da međunarodno pravo više nije postulat.
Kovačević takođe ukazuje na to da Tramp koristi istorijski revizionizam i realpolitičku logiku sile u svom govoru. Njegove poruke o Grenlandu su, prema Kovačeviću, ucenjivačke prirode, jer se ne radi o pravim pregovorima, već o pokušaju da se dođe do onoga što Tramp želi na najsigurniji način.
Surlić zaključuje da se svet suočava s krajem multilateralizma kakvog smo poznavali. Prvi put se od američkih zvaničnika čuje da međunarodno pravo ne važi, a sile postaju osnov politike. Osećaj globalne neizvesnosti raste, a savezi i partnerstva gube smisao, dok se države okreću sebi. U takvom okruženju, ideja zajedničkog međunarodnog poretka postaje sve slabija.
U zaključku, ovogodišnji Davos jasno je pokazao trenutne tenzije i izazove u međunarodnim odnosima, kao i promene u dinamici između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Kako svet ulazi u novo doba, postavlja se pitanje kako će se ove promene odraziti na budućnost globalne politike i ekonomije.
