Iako je nekada bilo sasvim normalno da deca ne znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu, danas se situacija značajno promenila. Mnogi učenici koji kreću u prvi razred osnovne škole već su savladali osnovne veštine čitanja, pisanja i računanja. Ovaj trend postavlja važno pitanje: da li je to zapravo potrebno?
Stručnjaci iz oblasti obrazovanja ističu da su pretčitalačke sposobnosti, motoričke, emocionalne i socijalne veštine ključne za razvoj deteta, dok se čitanje i računanje mogu savladati u školskom okruženju. Četrdesetogodišnja Katarina Mitić iz Leskovca, koja ima ćerku predškolskog uzrasta, navodi da njena ćerka već zna da čita, piše i računa do deset, i to bez ikakvog forsiranja. Prema njenim rečima, deca u vrtiću često pokazuju sposobnosti koje su daleko iznad očekivanja, i većina njih u pripremnoj grupi zna da čita i piše.
Istraživanja pokazuju da se trend nastavlja, jer je prema podacima Instituta za pedagoška istraživanja iz 2019. godine, dve trećine učenika pre polaska u prvi razred dobro ovladalo prepoznavanjem slova, dok su neki od njih čak mogli da pišu svoja imena. Međutim, i dalje postoji zabrinutost da se deca ne pripremaju na pravi način. Učiteljica Branka Anđelković iz osnovne škole „Đura Daničić“ napominje da su deca često naučena da pišu pogrešno, što može dovesti do problema u kasnijem obrazovanju.
Ona naglašava da je ključno da deca razviju fine motorike i veštine koncentracije, koje su osnovne za uspešno praćenje nastave. Takođe, važno je da se deca sačuvaju stresa i pritiska koji dolaze od roditelja koji se boje da njihova deca neće biti dovoljno pripremljena za školu. Anđelković savetuje roditeljima da se fokusiraju na emocionalnu, psihičku i fizičku spremnost deteta, umesto da ih teraju da nauče da čitaju i pišu pre nego što krenu u školu.
Direktorka razvoja NTC sistema, Marina Ilić, smatra da je važno da deca razumeju svoju okolinu i da budu svesna svojih potreba. Naglašava da je saradnja između roditelja, vaspitača i učitelja ključna za uspešan prelazak u školu. Njihova uloga je da zajedno pomognu detetu da se pripremi za školu i savlada izazove koji ga čekaju.
S obzirom na to da su deca danas često opterećena i da roditelji imaju strahove u vezi sa školom, važno je stvoriti okruženje koje će podsticati samopouzdanje i želju za učenjem. Deca treba da imaju prostor da se igraju, istražuju i razvijaju svoje motoričke veštine bez pritiska. Zabrinjavajuće je to što neka deca ne znaju osnovne veštine koje su potrebne za školu, kao što su vezivanje pertli ili pravilno korišćenje makaza.
Psiholog Jelena Kenić ističe da je proces testiranja za upis u prvi razred važan kako bi se procenila spremnost deteta. Ovaj proces uključuje razgovor sa roditeljima i ocenu sposobnosti deteta, uzimajući u obzir sve specifičnosti koje mogu uticati na razvoj. Kenić naglašava da je važno pratiti potrebe deteta nakon što počne školu, jer se sve više dece suočava sa govornim problemima.
Stručnjaci se slažu da je važno raditi na vaspitanju, jer će čitanje i računanje doći prirodno kao deo obrazovnog procesa. Roditelji treba da budu sigurni u svoje sposobnosti i da ne prenose svoje strahove na decu. Svako dete je jedinstveno i zahteva individualan pristup, a važno je podsticati njihovu radoznalost i želju za učenjem, umesto da se fokusiraju na savladavanje veština pre nego što krenu u školu.
