Veliki geološki rased u kanadskoj oblasti Jukon, poznat kao Tintina rased, dugo je bio u stanju mirovanja, ali novo istraživanje sugeriše da bi napetost u njegovim dubinama mogla dovesti do zemljotresa jačine najmanje 7,5 stepeni Rihterove skale. Istraživanje je objavljeno 15. jula u časopisu „Geophysical Research Letters“ i otkriva da Tintina rased nakuplja deformaciju više od 2,6 miliona godina, što ukazuje da se trenutno nalazi na pragu pucanja, a to bi moglo biti u razmeri koju ljudi mogu doživeti u svom životnom veku.
Ova saznanja su značajna jer bi mogla promeniti percepciju seizmičke ugroženosti severozapadnog dela Kanade. Zemljotres magnitude 7,5 mogao bi najviše da ugrozi manja naselja u udaljenim delovima Jukona. Samo saznanje da neaktivan geološki rased može izazvati tako snažan potres budi zabrinutost, pogotovo s obzirom na to da nije pokazivao znake ozbiljne aktivnosti još od poslednjeg ledenog doba, pre više od 12.000 godina.
Geolog Teron Finli, koji je sproveo istraživanje tokom doktorskih studija na Univerzitetu Viktorija u Kanadi, naglašava da „velike, drevne zone raseda poput ove mogu dugo ostati mirne, ali i dalje predstavljaju slabe tačke u Zemljinoj kori koje talože tektonske napone“. Tintina rased, koji se proteže više od 1.000 kilometara od severoistočne Britanske Kolumbije, kroz Jukon, sve do Aljaske, na jugu se nadovezuje na Veliki rov Stenovitih planina, formirajući veliki dolinski sistem kroz Kanadu i Montanu.
U dalekoj prošlosti, tokom eocenske epohe pre 40 miliona godina, strane raseda su se pomerale brzinom od 13 milimetara godišnje, a ukupno su se pomerile za 430 kilometara. Iako se danas čini mirnom, Tintina rased beleži retke potrese između tri i četiri stepena. „Odavno se postavljalo pitanje da li je rased još uvek aktivan – možda slabije, ali jeste“, dodaje Finli.
Da bi utvrdili nivo aktivnosti raseda, Finli i njegov tim koristili su visoko precizne satelitske snimke i LIDAR tehnologiju, koja omogućava detaljan prikaz reljefa uprkos vegetaciji. Istraživači su tragali za „ožiljcima“ na površini tla koje su ostavili stari zemljotresi, identifikujući mesta gde je tlo neprirodno uzdignuto duž linije raseda.
Koristeći slojeve leda iz tri poznate ledene epohe (pre 12.000, 132.000 i 2,6 miliona godina), istraživači su izmerili pomeranja tla. Utvrđeno je da su se strane raseda pomerile za oko 1.000 metara u poslednjih 2,6 miliona godina, a u poslednjih 136.000 godina oko 75 metara, što implicira da je u tom periodu bilo stotina manjih i većih zemljotresa. Brzina akumulacije deformacije procenjena je na 0,2 do 0,8 milimetara godišnje.
Iako Tintina rased nije izazvao nijedan veliki zemljotres u poslednjih 12.000 godina, procenjuje se da je tokom tog vremena nakupio oko šest metara napona, što je dovoljno za novi lom. Finli upozorava da „možda će proći još hiljade godina dok ne dođe do sledećeg pucanja, ali to ne možemo sa sigurnošću znati“.
Petar Heusler, geolog u penziji iz Američkog geološkog zavoda, izjavio je da ga ovi nalazi ne iznenađuju. „Dobro je što su konačno pronađeni dokazi da je Tintina i dalje aktivna. To povećava seizmički rizik za ovaj deo sveta, možda ne drastično, ali svakako značajno“, naglašava Heusler.
Najugroženije bi bilo naselje Doson Siti, sa oko 1.600 stanovnika, gde se nalaze rudarski kompleksi i postoji rizik od klizišta izazvanih potresima. Istraživači planiraju dodatna iskopavanja duž raseda kako bi otkrili slojeve koji ukazuju na učestalost prošlih zemljotresa, kako bi preciznije procenili rizik. Finli postavlja pitanje: „Da li je šest metara napona mnogo, ili nas još mnogo deli od sledećeg pucanja?“
