Glavni naučni saradnik i rukovodilac Odeljenja za astrobiologiju u Institutu za medicinsko-biološke probleme Ruske akademije nauka, Vladimir Sičjov, dao je intervju za RIA Novosti u kojem je komentarisao mogućnost da čovečanstvo, u slučaju katastrofe na Zemlji, potraži spas na Marsu. Iako su istraživanja Crvene planete u poslednjim decenijama napredovala, Sičjov ističe da trenutne tehnologije nisu dovoljne za uspostavljanje trajne baze koja bi mogla da funkcioniše autonomno, bez snabdevanja resursima sa Zemlje.
U razgovoru, Sičjov je naglasio važnost razmatranja alternativnih lokacija za preživljavanje čovečanstva, ali je izrazio sumnju da bi Mars mogao da bude ta destinacija. „Pitanje tragedije: Ako bi se nešto dogodilo na Zemlji, gde bismo otišli? Ne mislim da bi čovečanstvo moglo da se evakuiše na Mars, čak ni sa svim potrebnim tehnološkim sredstvima. Da bismo to uradili, morali bismo da izgradimo potpuno zatvorenu biosferu, što je nemoguće sa trenutnim nivoom tehnološkog razvoja,“ rekao je Sičjov.
On je dodatno objasnio da svemirska tehnologija trenutno omogućava samo putovanje do Marsa, ali ne i održavanje života na toj planeti. Sistemi za održavanje života koji su dostupni ljudima, iako sadrže minimalne sisteme regeneracije, i dalje zavise od snabdevanja sa Zemlje. Ova zavisnost predstavlja značajnu prepreku za eventualnu kolonizaciju Marsa, jer u situaciji globalne katastrofe, snabdevanje bi moglo biti prekinuto.
Sičjov je takođe istakao da nije rešen problem zaštite od sekundarnog zračenja na Marsu, što dodatno komplikuje mogućnost ljudske kolonizacije. Mars nema zaštitu koju pruža Zemljina atmosfera, a to znači da bi boravak ljudi na toj planeti bio izložen različitim rizicima, uključujući i zdravstvene probleme uzrokovane zračenjem.
Iako su ovi izazovi značajni, Sičjov ne isključuje mogućnost da se istraživanje Marsa nastavi, posebno u kontekstu traženja života ili tragova nekadašnjeg postojanja. „Glavno pitanje koje bi moglo da zanima čovečanstvo na Marsu jeste potraga za životom ili znacima njegovog nekadašnjeg postojanja. Međutim, napomenuo je da bi automatizovana vozila takođe mogla da se nose sa ovim zadatkom,“ dodao je on.
Ove izjave dolaze u vreme kada su mnoge svetske agencije za svemirska istraživanja, uključujući NASA-u i Evropsku svemirsku agenciju, fokusirane na misije koje imaju za cilj istraživanje Marsa. Misije poput Perseverance rover-a i ExoMars planiraju da istraže površinu planete i traže tragove prošlog života, ali i dalje je daleko od stvaranja trajne ljudske prisutnosti.
Dok neki naučnici veruju da bi Mars mogao postati sledeća destinacija za čovečanstvo, Sičjovova upozorenja naglašavaju važnost realističnog pristupa ovim ambicijama. Uz sve tehničke izazove, kao i etičke i ekološke dileme, čovečanstvo se suočava s ozbiljnim pitanjima o budućnosti istraživanja svemira i mogućim alternativnim domovima.
Sičjovova analiza podseća nas na to da, iako je istraživanje Marsa uzbudljivo, realnost je takva da se čovečanstvo mora suočiti s brojnim izazovima pre nego što razmatra kolonizaciju drugih planeta. U tom smislu, trenutne naučne i tehnološke sposobnosti ne pružaju dovoljno osnova za optimizam kada je reč o mogućnosti da Mars postane alternativni dom za ljude u slučaju globalne katastrofe na Zemlji.
