Nova studija otkrila je da je na Aljasci prošle godine zabeležen drugi najveći cunami ikada dokumentovan. Ovaj izuzetno visoki talas dostigao je visinu od 481 metra, što je 1,5 puta viša visina od Ajfelovog tornja. Incident se dogodio 10. avgusta 2025. godine uz litice fjorda Trejsi Arm, koji je popularna destinacija za kruzere. Na sreću, u vreme kada se cunami pojavio, u području nije bilo brodova.
Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL) otkrili su da je cunami izazvan masivnim klizištem, a to je direktna posledica klimatskih promena. Dr. Stiven Hiks, koautor studije, objasnio je da fjordovi u kojima se glečeri povlače beleže nagli porast turizma, ali su istovremeno i na prvoj liniji udara klimatskih promena, što ih čini veoma opasnim. On je naglasio da je događaj iznenadio sve, jer to područje prethodno nije bilo označeno kao visokorizično.
Prema naučnicima, glečer koji je decenijama pružao potporu planini povukao se velikom brzinom, čak 500 metara za samo nekoliko nedelja, ostavljajući stenske mase bez prirodnog oslonca. Kada je ogromna količina stena srušena u more, pokrenut je gigantski talas. Istraživači ocenjuju da je količina materijala koja je pala u vodu ekvivalentna zapremini 24 Velike piramide u Gizi, što osvetljava razmere ovog incidenta.
Dr. Den Šugar sa Univerziteta u Kalgariju, vodeći autor studije, istakao je posebnost ovog slučaja. Obično ovakve „kamene lavine“ daju znake upozorenja nedeljama ili mesecima unapred, ali u ovom slučaju, stena se urušila bez ikakvih naznaka ili upozorenja.
Zbog velike popularnosti fjorda, istraživači apeluju na hitnu akciju kako bi se sprečile buduće tragedije. Od početka godine, najmanje šest kruzerskih kompanija već je promenilo svoje rute kako bi izbegle fjord Trejsi Arm, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Ove vesti dolaze u trenutku kada naučnici upozoravaju da i Evropa može biti ugrožena. Prema njihovim procenama, postoji „verovatnoća od 100 odsto“ da će se u narednih 30 godina u Sredozemnom moru formirati veliki talas koji bi mogao da pogodi francusku rivijeru. U takvom scenariju, cunami bi mogao da stigne do obale Francuske za svega 10 minuta, što bi izazvalo haos u području koje je tokom letnjih meseci izuzetno gusto naseljeno.
Ova situacija ukazuje na urgentnost istraživanja klimatskih promena i njihovih posledica, posebno u oblastima koje su ranjive na prirodne katastrofe. Klimatske promene ne utiču samo na nivo mora i temperature, već i na geološke procese koji mogu imati katastrofalne posledice po ljude i infrastrukturu. Naučnici nastavljaju da proučavaju fenomen cunamija i klizišta, kako bi bolje razumeli mehanizme koji ih pokreću i razvili efikasnije strategije za prevenciju i reagovanje u budućim situacijama.
Dok se svet suočava sa sve većim izazovima izazvanim klimatskim promenama, važno je ne samo obezbediti sigurnost turističkih destinacija poput fjorda Trejsi Arm, već i osigurati da se slični incidenti ne ponove u budućnosti. S obzirom na to da se očekuje sve veća učestalost ovakvih prirodnih katastrofa, potrebna su hitna i efikasna rešenja kako bi se zaštitili ljudi i očuvala priroda.
