Drvo moringe, često nazvano „čudesno drvo“, poznato je po bogatom sadržaju hranljivih materija i lekovitim svojstvima. Novo istraživanje, sprovedeno od strane tima naučnika iz Brazila i Ujedinjenog Kraljevstva, pokazalo je da ovo drvo ima još jednu značajnu funkciju: efikasno uklanja mikroplastiku iz vode. Rezultati istraživanja, objavljeni u aprilu, ukazuju na to da ekstrakti semena moringe uklanjaju mikroplastiku iz pijaće vode podjednako uspešno kao i konvencionalne hemikalije.
Moringa je korišćena za prečišćavanje vode vekovima, a njena upotreba datira još iz vremena starih Grka, Rimljana i Egipćana, kako je istakao Adriano Gonsalves dos Reis, jedan od autora studije i profesor na Institutu za nauku i tehnologiju Univerziteta države Sao Paulo. On i njegov tim istražuju seme ovog drveta već deceniju, fokusirajući se na njegovu ulogu kao koagulanta — supstance koja pomaže u slepljivanju sitnih čestica u vodi kako bi se olakšalo njihovo filtriranje.
Mikroplastika, koja se definiše kao sitni fragmenti veličine oko jednog mikrometra, predstavlja značajan deo globalne krize zagađenja plastikom. Ovi fragmenti se nalaze svuda, od dubina okeana do planinskih vrhova, zagađujući vodu i hranu. Prema studiji iz 2024. godine, mikroplastika je pronađena u 83% uzoraka vode iz slavine širom sveta, što ukazuje na potencijalne rizike za ljudsko zdravlje, uključujući uticaje na mozak i reproduktivne organe.
U okviru istraživanja, naučnici su se fokusirali na PVC mikroplastiku, koja je među najopasnijima i često se pojavljuje u pijaćoj vodi. Testirajući mikroplastiku prosečne veličine 18,8 mikrometara, tim je utvrdio da su ekstrakti semena moringe bili 98,5% efikasni u njenom uklanjanju iz vode iz slavine kada su korišćeni u filtracionim sistemima. Ova efikasnost je uporediva sa često korišćenim hemijskim koagulantom aluminijum-sulfatom, a moringa se pokazala čak efikasnijom u alkalnijim uslovima.
Jedna od glavnih prednosti korišćenja semena moringe u odnosu na aluminijum-sulfat jeste to što je obnovljivo, biorazgradivo i ne stvara velike količine mulja. Takođe, ne nosi rizike povezane sa aluminijumom, koji može biti toksičan u visokim koncentracijama i je povezan sa neurodegenerativnim bolestima. Metju Kampen, profesor farmacije na Univerzitetu u Novom Meksiku, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, naglašava da prirodni proizvodi poput moringe mogu pružiti jeftinije i održivije rešenje za uklanjanje PVC mikroplastike.
Međutim, postoje i neka ograničenja. Jedno seme moringe može prečistiti oko 10 litara vode, što može biti nedovoljno za velika urbana postrojenja za preradu vode. Gonsalves dos Reis napominje da bi ova tehnika mogla biti najkorisnija za male zajednice ili mesta gde je teško doći do hemijskih koagulanata. Takođe, veća upotreba semena može dovesti do povećanog prisustva organskih ostataka u vodi, koji bi takođe trebali biti uklonjeni.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumelo razgrađivanje ekstrakata semena moringe i uticaj na PVC čestice. Takođe, ključno je utvrditi da li moringa deluje na druge vrste mikroplastike, uključujući nanoplastiku, koja su najsitnije čestice i verovatno prodiru u ljudski organizam.
Gonsalves dos Reis veruje da će seme moringe biti efikasno u uklanjanju različitih vrsta plastike, a to će biti fokus budućih istraživanja njegovog tima. Pronalaženje rešenja za problem mikroplastike je izuzetno važno, s obzirom na to da su ljudi izloženi sve većim nivoima ovih zagađivača, a taj trend se verovatno neće promeniti u narednim decenijama.
