Potencijalno urušavanje unutrašnjeg zaštitnog štita za radijaciju u ugašenoj nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini predstavlja ozbiljnu pretnju po životnu sredinu, upozorila je organizacija Greenpeace. Ova zabrinjavajuća informacija dolazi uoči 40. godišnjice Černobilske katastrofe, koja se smatra najgorom nuklearnom nesrećom u istoriji. Naime, 26. aprila 1986. godine, tokom perioda kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, došlo je do eksplozije jednog reaktora, što je dovelo do kontaminacije širokog područja koje obuhvata Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju.
Nakon katastrofe, na brzinu je izgrađena unutrašnja čelično-betonska konstrukcija poznata kao sarkofag, koja je imala za cilj da spreči dalje curenje radijacije. Godinama kasnije, u novembru 2016. godine, izgrađena je visoko tehnološka metalna kupola pod nazivom New Safe Confinement (NSC) vredna 1,5 milijardi evra, koja je dodatno ojačala unutrašnju zaštitu.
Stručnjaci su zabrinuti zbog stanja Černobila, posebno nakon što je Kijev više puta optužio Rusiju da gađa ovu elektranu od početka rata u Ukrajini 2022. godine. U februaru prošle godine, ruski dron je pogodio spoljašnju konstrukciju, a iako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u početku nije prijavila curenje, u decembru je potvrđeno da je udar drona oštetio čeličnu strukturu, čime je ugrožena zaštita od radijacije.
Generalni direktor IAEA, Rafael Grosi, izjavio je da je inspekcija pokazala da je zaštitna konstrukcija izgubila osnovne bezbednosne funkcije, ali nije utvrđena trajna šteta na nosećim strukturama ili sistemima za nadzor. Grosi je dodao da su određene popravke sprovedene, ali da je sveobuhvatna obnova i dalje neophodna kako bi se sprečilo dalje propadanje i obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost.
Prošlog meseca, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro procenio je da bi za obnovu kupole bilo potrebno gotovo 500 miliona evra. On je na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u martu istakao da je „prva finansijska procena štete izazvane ovim dronom“ iznosila oko 500 miliona evra.
Greenpeace je naglasio da zaštitni omotač još uvek nije u potpunosti obnovljen, što povećava rizik od oslobađanja radioaktivnosti, posebno u slučaju urušavanja unutrašnje strukture. Nuklearni stručnjak iz Greenpeacea, Šon Berni, upozorio je da unutar sarkofaga postoji četiri tone visoko radioaktivne prašine, gorivnih peleta i ogromne količine radioaktivnog materijala. On je dodao da, pošto New Safe Confinement trenutno ne može da se popravi i ne funkcioniše kako je zamišljeno, postoji mogućnost oslobađanja radijacije.
Demontaža nestabilnih delova unutrašnje konstrukcije je ključna kako bi se sprečilo nekontrolisano urušavanje, ali su dodatni radovi otežani zbog kontinuiranih ruskih napada, upozorava Greenpeace. Direktor elektrane, Sergij Tarakanov, takođe je izrazio zabrinutost, naglašavajući da bi, ukoliko bi raketa pala u blizini postrojenja, konstrukcija mogla da se uruši usled udara. „Kao što nam je nesreća iz 1986. godine pokazala, radioaktivne čestice ne poznaju granice“, dodao je Tarakanov, ističući ozbiljnost situacije.
Izgleda da je situacija na Černobilju kritična, a vreme je od esencijalnog značaja. Zaštita od radijacije mora biti prioritet, a međunarodna zajednica bi trebala da reaguje kako bi sprečila potencijalnu katastrofu koja bi mogla imati globalne posledice. U svetlu ovih upozorenja, hitna obnova i održavanje struktura u Černobilju postaju imperativ kako bi se zaštitila lokalna i globalna zajednica od mogućih posledica.
