Cene nafte su u svetu u četvrtak ostale povišene, a američka sirova nafta dostigla je cenu od 111,54 dolara po barelu. Ovaj skok cene usledio je nakon govora predsednika SAD Donalda Trampa, koji je najavio nastavak vojnih operacija protiv Irana, ne pružajući jasne informacije o mogućem okončanju sukoba. Adam Ternkvist, glavni tehnički strateg za LPL Financial, ukazuje da produženi sukobi mogu dodatno povećati inflacione pritiske, usporiti globalni rast, povećati kamatne stope i uticati na vrednost akcija.
Vozači u SAD suočavaju se sa najvišim cenama goriva od 2022. godine, pri čemu su prosečne cene benzin u ovoj nedelji premašile 4 dolara po galonu (oko 3,8 litara). Prema podacima američke Uprave za informacije o energetici, oko polovine cene benzina čini cena sirove nafte, dok rafinerije zadržavaju oko 20% troškova. Rat u Iranu dodatno pogoršava situaciju na tržištu nafte, izazivajući strahove među potrošačima.
U svom govoru, Tramp je apelovao na američki narod za strpljenje, dok britanska RTV BBC izveštava o povišenju cena nafte i opadanju akcija nakon njegovih pretnji novim napadima na Iran. Cena nafte tipa „Brent“ nakratko je prešla 109 dolara po barelu, a berze u SAD, Evropi i Aziji doživele su pad nakon Trampovih izjava.
Pre Trampovog govora, cene nafte su bile ispod 100 dolara, jer su investitori očekivali da će predsednik najaviti povlačenje iz rata. Međutim, Tramp je ponovio ranije stavove, što je izazvalo rast cena. Nafta tipa „Brent“ zabeležila je povećanje od više od 8% u četvrtak, ali je kasnije došlo do blagog smanjenja. Američka referentna nafta „West Texas Intermediate“ kratko je dostigla cenu od 110 dolara po barelu, pre nego što je i ona opala.
Alberto Belorin, osnivač i direktor konsultantske kuće InterCapital Energy, ukazuje da je ovaj rast cene rezultat tržišnih realnosti nakon ranijeg optimizma oko mogućeg prekida vatre. An-Sofi Korbo, bivša analitičarka gasa u kompaniji BP, naglašava da će obnova energetske infrastrukture u regionu biti dugotrajan proces, koji može trajati između tri i pet godina.
Korbo, koja se sada bavi globalnom energetskom politikom, sugeriše da bi problemi sa saobraćajem kroz Ormuski moreuz mogli potrajati, a troškovi korišćenja tog moreuza mogli bi postati značajni, sa trenutnim naknadama od oko dva miliona dolara po brodu. Ove okolnosti dodatno otežavaju situaciju na tržištu nafte, koje je već pod pritiskom zbog sukoba u Iranu.
Na američkim berzama, industrijski indeksi poput Džonsovog, S&P 500 i Nasdaqa pali su za više od 1% na početku trgovanja. U Velikoj Britaniji, indeks FTSE 100 je, iako je tokom dana pao, zatvoren sa porastom od 0,69%. Francuski indeks Cac pao je za 0,24%, dok je nemački Dax zabeležio pad od 0,79%, ali su oba indeksa povratila deo ranijih gubitaka. U Aziji su glavni berzanski indeksi takođe pali nakon Trampovog govora, preokrenuvši ranije dobitke.
Japanski Nikkei 225 završio je sa padom od 2,4%, dok je južnokorejski Kospi zabeležio pad od 4,5%. Berze u regionu Azije suočavaju se sa nestabilnošću zbog rata u Iranu, s obzirom na to da Azija značajno zavisi od snabdevanja gorivom iz Bliskog Istoka.
Ova situacija na tržištu nafte i berzama ukazuje na potrebu za pažljivim praćenjem geopolitičkih dešavanja i njihovih ekonomskih posledica, koje mogu imati dugoročne efekte na globalno tržište.
