Pisac Bojan Ljubenović u razgovoru za „Da sam ja neko“ iznosi svoja zapažanja o trenutnoj situaciji u svetu, u kojem, prema njegovom mišljenju, dominiraju autokrate. Ljubenović smatra da je moderno društvo suočeno sa brojnim izazovima i da su ljudi često prepušteni sami sebi, bez adekvatne podrške i vođstva. On naglašava da je potrebna promena, odnosno „reset“, kako bi se prevazišle trenutne teškoće i stvorio bolji temelj za budućnost.
U današnjem svetu, gde političke i ekonomske tenzije rastu, Ljubenović ističe kako autokratski režimi preuzimaju kontrolu nad životima ljudi, što dovodi do gubitka slobode i prava pojedinaca. On se osvrće na to kako se svet suočava sa sve većim izazovima demokratije, kao i na opasnosti koje donosi koncentracija vlasti u rukama nekolicine.
Pisac veruje da je ključno da se ljudi ponovo povežu i da stvore zajednicu koja će se boriti za svoja prava. On smatra da je neophodno da se osnaže građanske inicijative i da se aktivno učestvuje u donošenju odluka koje utiču na svakodnevni život. Ljubenović naglašava da je važno da se ljudi probude iz apatije i shvate da su sami odgovorni za svoju budućnost.
Kroz svoju književnu karijeru, Ljubenović se bavio temama koje se tiču ljudske prirode, društvenih normi i političkih sistema. Njegova dela često istražuju granice između pojedinca i društva, kao i moralne dileme s kojima se suočavamo u svakodnevnom životu. Autor je poznat po svom kritičkom stavu prema društvenim nepravdama i poziva na akciju i promene.
U razgovoru, Ljubenović se dotiče i pitanja kako umetnost može doprineti društvenim promenama. On veruje da umetnost ima moć da inspiriše, pokrene i osnaži ljude, te da može poslužiti kao sredstvo za izražavanje nezadovoljstva i poziv na akciju. U tom kontekstu, poziva umetnike da preuzmu aktivnu ulogu u društvu i da koriste svoj glas kako bi ukazali na probleme koji ga muče.
Ljubenović takođe naglašava značaj obrazovanja i kritičkog mišljenja u borbi protiv autokratije. On smatra da je potrebno podsticati mlade ljude da razmišljaju nezavisno i da se ne boje da postavljaju pitanja. U svetu gde je dezinformacija sveprisutna, Ljubenović smatra da je važno razvijati medijsku pismenost i omogućiti ljudima da prepoznaju lažne vesti i manipulacije.
Pored toga, pisac se osvrće na ulogu tehnologije u savremenom društvu. Iako prepoznaje mnoge prednosti koje donosi napredak tehnologije, on upozorava na opasnosti koje se javljaju u obliku nadzora, gubitka privatnosti i manipulacije javnim mnjenjem. Ljubenović ističe kako je važno da se borimo za očuvanje ličnih prava i sloboda u digitalnom svetu.
Na kraju, Ljubenović poziva na kolektivnu akciju i solidarnost među ljudima. On smatra da je jedini način da se prevaziđu izazovi sa kojima se suočavamo stvaranje zajednice koja će se boriti za pravdu i jednakost. Njegova poruka je jasna: neophodno je da se probudimo i preuzmemo odgovornost za svoje živote i svet u kojem živimo.
Kroz svoje reči, Ljubenović poziva pojedince da se ne prepuste sudbini, već da aktivno učestvuju u oblikovanju svoje budućnosti. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti bolji svet za sebe i generacije koje dolaze. U trenutku kada se čini da su demokratija i ljudska prava ugroženi, Ljubenović nas podseća da je svaki glas važan i da svako od nas može doprineti promeni.
