Postavljanje ograde radi početka izvođenja pripremnih radova na izgradnji akvarijuma u parku Ušće izazvalo je proteste građana i aktivista koji se protive ovom projektu, smatrajući ga ugrožavanjem jedne od retkih preostalih zelenih površina u Beogradu. Kritičari, među kojima su političke organizacije, aktivisti i urbanisti, upozoravaju da će izgradnja akvarijuma rezultirati betoniranjem parka i sečom 28 stabala.
Osim akvarijuma, u planu je i izgradnja EXPO pristaništa, dva nova muzeja, filharmonije i stanice gondole, što dodatno podiže zabrinutost zbog ugrožavanja javnog interesa. S druge strane, izvođač radova, turska kompanija Ronesans Holding, podizvođač holandska kompanija Ballast Nedam, investitor Ministarstvo finansija, kao i arhitekta projekta, akademik Branislav Mitrović, insistiraju na suprotnom. Oni tvrde da će akvarijum biti izgrađen na površini bez drveća, da će stabla biti premeštena, a ne posečena, kao i da će biti zasađeno više od 100 novih stabala, uz implementaciju sistema za navodnjavanje koji će podržati zelenu površinu u vreme klimatskih promena.
Sagovornici Danasa naglašavaju da se protiv projekta ne protive zbog njegove arhitektonske vrednosti, već zbog toga što se planira izgradnja u parku Ušće, koji bi trebao biti proglašen spomenikom prirode, a ne gradilištem. Ukazuju na kontradikciju s projektom arhitekte Jana Gela iz 2017. godine, koji je predviđao da se u parku izgrade isključivo pešačke i biciklističke staze.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS) ističe da nije problem u Mitrovićevom rešenju, već u odluci da se akvarijum postavi upravo u ovom parku. On smatra da park Ušće treba zaštititi kao spomenik prirode, uzimajući za primer Central park u Njujorku ili Lazjenki u Varšavi, gde se ne grade objekti.
Đorđe Miketić iz inicijative „Beograd ostaje“ naglašava da je gradnja u parku nekada bila nezamisliva, a da je Prirodnjački muzej trebao biti sagrađen pored zgrade SIV-a, a ne u parku. On podseća na Studiju za renoviranje Parka Ušće iz 2017. godine, koja je predviđala očuvanje parka bez komercijalnih sadržaja.
Miketić takođe ukazuje na nedostatak studije izvodljivosti i opravdanosti za projekat akvarijuma, naglašavajući da se svuda u svetu akvarijumi zatvaraju zbog neisplativosti ili loših uslova za životinje. On izražava zabrinutost zbog ideje o akvarijumu na Dunavu, ističući da je to smišljeno kao „sumanuto“.
S druge strane, Jovanović smatra da Beogradu treba akvarijum, ali da bi bio bolje postavljen na mestu propalog Akva parka u Bloku 44, gde bi se moglo izgraditi i Prirodnjački muzej. On ističe da taj prostor ima više nego dovoljno kapaciteta za oba projekta.
Projekat izgradnje akvarijuma je predstavljen kao jedinstveni infrastrukturni i kulturno-edukativni projekat, prvi te vrste na Balkanu, koji bi Beograd pozicionirao uz bok velikim svetskim metropolama. Planira se da objekti budu „nevidljivi“, ukopani u zemlju, čime bi se očuvala prirodna vizura parka.
U informatoru za medije navodi se da će 28 stabala biti presađeno, a više od 100 novih će biti zasađeno, uključujući zrelo drveće. Planira se sadnja različitih vrsta drveća uz moderni sistem navodnjavanja, a biodiverzitet akvarijuma obuhvatiće različite morski vrste.
Miketić upozorava da je problem u tome što se planira izgradnja više objekata u parku, uključujući panoramski točak i EXPO pristanište, što može narušiti javni prostor i ekosistem. On naglašava da je važno da građani imaju mogućnost da planiraju svoj grad i da se bore za očuvanje javnog prostora.
U kontekstu ostalih projekata kao što su delfinarijum, gondola i panoramski točak, Jovanović ističe da su neisplativi i da bi bilo bolje fokusirati se na postojeće probleme, poput kanalizacije i otpadnih voda. Miketić dodaje da ovi projekti skreću pažnju sa važnijih pitanja privatizacije javnog prostora, što je od vitalnog značaja za budućnost Beograda.
