Nacrti zakona koji su trenutno na javnoj raspravi u Srbiji predviđaju ukidanje poreskih olakšica koje su poslodavci koristili prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom i radnika sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Ova mera bi mogla značajno otežati zapošljavanje najugroženijih grupa, ukoliko država ne ponudi alternativne mere podrške.
Na javnoj raspravi su trenutno dva zakona koja, ako budu usvojena, ukidaju poreske olakšice za poslodavce prilikom zapošljavanja „ranjivih grupa“. Ove promene bi mogli stupiti na snagu od 2027. godine, ali još uvek nije jasno da li država planira da preusmeri sredstva na druge oblike podrške poslodavcima.
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Čedanka Andrić, ističe da je reč o jednoj od najznačajnijih promena u politici zapošljavanja u poslednjim godinama. Smatra da je ovo pitanje zasluživalo ozbiljnu diskusiju na Socijalno-ekonomskom savetu pre nego što su izmene predložene javnosti. Ona naglašava da je trebalo pripremiti analizu efekata postojećih olakšica koja bi bila osnova za ovakve korake, a to, kako tvrdi, nije urađeno.
Tržište rada u Srbiji poslednjih godina karakteriše manjak radne snage u određenim sektorima, a Andrić napominje da su postojeće univerzalne poreske olakšice možda manje potrebne nego u vreme visoke nezaposlenosti. Međutim, naglašava da su olakšice bile važne za nezaposlene iz „ranjivih grupa“, posebno za osobe sa invaliditetom, koje se suočavaju sa dodatnim troškovima prilagođavanja radnog mesta.
Andrić dalje objašnjava da su olakšice za određene poslodavce bile značajan podsticaj, ali verovatno nisu bile presudan faktor u zapošljavanju većine. Ona ističe da nije dostupna javna evaluacija efekata ovih mera, te se trenutna rasprava vodi na osnovu logike i iskustava, a ne čvrstih podataka.
Iako olakšice možda nisu rešavale sve probleme, Andrić smatra da su svakako bile korisne. Ukidanje olakšica za grupe koje imaju teži položaj na tržištu rada deluje problematično, posebno ukoliko nije praćeno novim merama podrške. Ekonomska teorija podržava ukidanje širokih subvencija, ali je oprezna kada je reč o podsticajima za grupe sa strukturnim preprekama pri zapošljavanju.
Andrić naglašava da će ukidanje postojećih olakšica bez zamene novim merama verovatno negativno uticati na „rizičnije grupe“ nezaposlenih. To ne znači nužno masovno gubljenje poslova, ali će im otežati pronalaženje novog zaposlenja. Takođe, upozorava da bi potpuno ukidanje podsticaja moglo smanjiti interes poslodavaca za zapošljavanje lica iz NSZ i osoba sa invaliditetom.
Ukoliko su postojale zloupotrebe postojećih mera, Andrić predlaže da se razmotre druge opcije, kao što su smanjenje obima olakšica, kraće trajanje ili stroža kontrola korišćenja. Takođe, ona ističe da posledice neće biti jednake u celoj Srbiji; u većim gradovima efekti bi mogli biti manji, dok bi u mestima sa višom nezaposlenošću ukidanje podsticaja moglo imati veći uticaj.
Zaključno, Andrić naglašava da je neophodno da se pronađu alternativne mere pre nego što se ukinu postojeće olakšice, kako bi se osiguralo da se ne smanji podrška osobama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama na tržištu rada. Bez adekvatne zamene, ukidanje olakšica može se smatrati korakom unazad u politici zapošljavanja u Srbiji.
