Ljiljana iz Beograda doživela je šok kada je na svoju e-mail adresu primila obaveštenje od MUP-a o prekršaju prekoračenja brzine. Prekršaj se dogodio u decembru prošle godine, kada je njeno vozilo zabeleženo kako se kreće brzinom od 74 km/h na deonici gde je dozvoljeno 50 km/h. Ova situacija postavila je pitanja o efikasnosti i transparentnosti sistema kažnjavanja vozača za saobraćajne prekršaje.
Naime, Ljiljana je saznala da je na Bulevaru vojvode Mišića, na delu puta gde je brzina ograničena, radar „LaserCam 4“ evidentirao njen prekršaj. Kazna za prekoračenje brzine u ovom slučaju iznosi 10.000 dinara, jer je prekršaj zabeležen prema članu 332a Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji se odnosi na vozače koji se kreću brže od dozvoljene brzine za više od 20 km/h.
Ljiljana nije bila svesna postojanja radara na toj lokaciji i nije se mogla setiti da li je tog dana upravljala vozilom ili je to radio njen suprug. U pozivu se traži da se u roku od osam dana javi nadležnoj policijskoj stanici kako bi dokazala ko je vozio vozilo. Ipak, s obzirom na to da je kazna smanjena na polovinu ako se plati u tom roku, odlučila je da odmah izmiriti kaznu.
Radar „LaserCam 4“ predstavlja visoku tehnologiju u nadzoru saobraćaja, omogućavajući brzo snimanje i prepoznavanje vozila na daljoj udaljenosti, uz dodatak video zapisa i jasnijih slika registarskih tablica. Ova oprema je deo šire strategije Ministarstva unutrašnjih poslova da se poboljša bezbednost na putevima.
Od 2026. godine, vozači će imati mogućnost da digitalno sklope sporazum o kazni putem portala e-Uprava. Ovaj sistem bi trebao da olakša postupak kažnjavanja i smanji potrebu za fizičkim odlaskom u policijske stanice ili sudove. Sve više građana koristi e-Upravu, ali mnogi se suočavaju sa problemima zbog toga što tek mali procenat, oko 5%, poseduje elektronski potpis, što je neophodno za sklapanje sporazuma.
Ljiljana je istakla da se oseća zbunjeno zbog načina na koji je obaveštena o prekršaju. Objašnjava kako je primila mejl koji je delovao kao zvanična pošta, a advokat Ognjen Radić je naglasio da je to sada uobičajena praksa, gde se obaveštenja dostavljaju elektronski umesto klasičnom poštom. Radić je dodao da je suština u tome da se vozači obaveštavaju na isti način, bez obzira na to da li im je poštu dostavio poštar ili su je primili putem interneta.
S obzirom na sve veći broj saobraćajnih prekršaja i potrebu za većom bezbednošću na putevima, ovakav sistem može doprineti bržem i efikasnijem rešavanju slučajeva. Međutim, postavlja se pitanje koliko su vozači svesni svojih prava i obaveza kada su u pitanju elektronski procesi i kako će se to odraziti na njihovu spremnost da se izjasne o prekršajima.
U zaključku, Ljiljanina priča osvetljava izazove s kojima se vozači suočavaju u modernom saobraćaju, ali i potrebu za većom transparentnošću u radu policije i javne uprave. Dok se tehnologija razvija, takođe je važno da se građani obaveste o svojim pravima i mogućnostima koje im se nude kako bi mogli da reaguju na pravilan način u situacijama koje se tiču saobraćaja.
