U poslednje vreme, krpelji su postali sve prisutniji, čak i u ranijim mesecima nego što je to uobičajeno. Beograđanka koja je izvela svog psa u šetnju bila je šokirana kada je nakon igre u travi pronašla više od 20 krpelja na svom ljubimcu. Ova situacija nije jedinstvena samo za Srbiju; stručnjaci iz Finske izjavili su da su i tamo građani primetili krpelje još u zimskim mesecima, što je neuobičajeno.
Prema informacijama iz JKP „Gradska čistoća“ Beograd, krpelji imaju dva perioda maksimalne brojnosti: prolećni i jesenji. Proleće je najintenzivnije vreme za njih, jer su tada temperature umerene, a vlage dovoljno. U aprilu i maju, kada su uslovi najpovoljniji za njihov razvoj, beleži se najveći broj krpelja. S obzirom na to, važno je da građani budu svesni potencijalne opasnosti koju ovi paraziti predstavljaju.
Krpelji su poznati po tome što prenose različite patogene, ne samo na ljude, već i na kućne ljubimce. Bolesti koje krpelji mogu preneti uključuju lajmsku bolest, krpeljski encefalitis, kao i različite infekcije kod pasa poput piroplazmoze i anaplazmoze. Zbog toga je važno redovno zaštititi kućne ljubimce odgovarajućim preparatima i konsultovati veterinara o njihovom pravilnom izboru.
Ukoliko se nakon boravka u prirodi primeti krpelj, preporučuje se da se odmah poseti najbliža zdravstvena ustanova kako bi se on pravilno uklonio. Stručnjaci upozoravaju da se krpelj ne sme prelivati uljima ili drugim sredstvima, jer to može otežati njegovo uklanjanje. Umesto toga, nakon uklanjanja, krpelja je najbolje doneti u laboratoriju radi analize prisustva uzročnika bolesti.
Kako bi se smanjila verovatnoća ujeda krpelja, preporučuje se izbegavanje neuređenih zelenih površina i boravak na osunčanim mestima, jer krpelji ne vole direktnu sunčevu svetlost. Takođe, preporučuje se nošenje odeće dugih rukava i svetlih boja, što olakšava uočavanje krpelja.
Krpelji se najčešće zakače na mesta sa mekom kožom i bogatim krvotokom, kao što su skalp, vrat, područje između nogu, iza kolena, pupak, uši i oko struka. U prvim danima nakon ujeda, simptomi mogu izostati, ali se kasnije mogu javiti crvenilo, povišena temperatura, bol u mišićima i umor.
Doktorka Bojana Novović iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti naglašava da žaoka krpelja nastavlja da ispušta otrov dokle god je u koži, te je važno što pre je ukloniti tupim predmetom, kao što je tupa strana noža ili kreditna kartica. Takođe, savetuje se uzimanje antihistaminika kako bi se smanjili simptomi alergijske reakcije.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da se građani edukuju o rizicima koje krpelji nose i preduzmu odgovarajuće mere zaštite kako bi se smanjila mogućnost zaraze. Redovno proveravanje tela i kućnih ljubimaca nakon boravka u prirodi može značajno smanjiti rizik od ujeda i potencijalnih bolesti koje krpelji prenose.
