Nikola Todorović, novinar rubrike Beograd i društvo, izveštava o neobičnoj situaciji u vezi sa pojavom komaraca u Srbiji. Iako je kalendarski još uvek zima, građani Beograda su već primetili pojačanu aktivnost komaraca, što izaziva zabrinutost. Mnogi su se požalili na ubode, a neki su izjavili da ne pamte da su se komarci pojavljivali ovako rano u godini.
Profesorka doktorka Aleksandra Ignjatović Ćupina, rukovodilac Centra i Laboratorije za medicinsku i veterinarsku entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da kućni komarci prezimljavaju kao odrasle jedinke, često u podrumima zgrada ili drugim zatvorenim prostorima gde je temperatura dovoljno visoka. Kada dnevna temperatura pređe oko 10 stepeni, oni se aktiviraju i mogu da lete, što dovodi do njihove ranije pojave u proleće.
U Srbiji postoji više od 50 vrsta komaraca, a neki od njih, poput kućnog i azijskog tigrastog komarca, predstavljaju potencijalne prenosioca opasnih bolesti. Kućni komarac je poznat kao jedan od glavnih prenosioca virusa Zapadnog Nila, dok azijski tigrasti komarac može prenositi bolesti kao što su denge i čikungunja. Ignjatović Ćupina naglašava da je važno prepoznati vrste komaraca i njihove karakteristike, jer ne ubadaju svi komarci.
Ona takođe upozorava na rečne i malarične komarce, koji se obično ne smatraju prenositeljima zaraznih bolesti, ali mogu uzrokovati velike neprijatnosti zbog svoje masovne pojave. Rečni komarci se pojavljuju nakon visokih vodostaja i mogu se kretati na velike udaljenosti, što može otežati boravak na otvorenom.
Jedna od glavnih briga građana je da li će leto doneti masovnu pojavu komaraca. Ignjatović Ćupina objašnjava da svaka sezona zavisi od vremenskih uslova, a globalno zagrevanje može doprineti bržem razvoju komaraca. Populacija kućnih komaraca obično se povećava od kraja aprila do avgusta, dok je azijski tigrasti komarac aktivan od maja do juna.
Kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti koje prenose komarci, važno je preduzeti preventivne mere. Ignjatović Ćupina savetuje građanima da se fokusiraju na sprečavanje razvoja larvi komaraca, koje se obično razvijaju u vodi. Redovno pražnjenje posuda sa stajaćom vodom, postavljanje mreža na prozore i održavanje higijene u dvorištima su ključni koraci u prevenciji. Takođe, lokalne vlasti i stručnjaci treba da sarađuju sa građanima kako bi se sprečila pojava komaraca.
U slučaju uboda komarca, preporučuje se korišćenje repelenta, nošenje svetlih boja i izbegavanje boravka na mestima gde je prisutno puno komaraca. Ignjatović Ćupina naglašava da je ključna prevencija, jer protiv virusa koje prenose komarci nema leka. U slučaju pojave simptoma bolesti, potrebno je obratiti se lekaru.
Iako se čini da su komarci ranije počeli sa aktivnostima, važno je imati na umu da globalno zagrevanje i klimatske promene mogu značajno uticati na njihovu sezonu i broj. Stručnjaci preporučuju kontinuirano praćenje populacije komaraca i preduzimanje adekvatnih mera kako bi se smanjio rizik od infekcija i neugodnosti koje ovi insekti mogu izazvati.
