Prisustvujemo opštem raspadu sistema. Naime, Beograd je danas brutalno unakažen i duhovno silovan grad. Nema više nijedne čiste fasade, nijednog pristojnog zida, nijedne ograde ili javne površine koja nije prekrivena odvratnim grafitima, primitivnim škrabotinama i idiotskim porukama.
Dorćol je potpuno osvojen, Zemun izgleda kao ratna zona, Novi Beograd, Vračar, Savski venac, Stari grad – sve je pretvoreno u ogromnu javnu površinu za ispoljavanje najnižih poriva. Od nekoliko hiljada grafita pre samo par godina, stigli smo do stotina hiljada, možda i preko milion u celom gradu. U poslednjih nekoliko meseci ovaj vandalski talas se eksplodirao za neverovatnih 1.000 procenata. Ono što je najgnusnije – vlast u Beogradu, umesto da štiti grad, aktivno plaća ove umetničke monstrume i režimske huligane da šaraju po ulicama.
Pare poreskih obveznika idu direktno za uništavanje Beograda. Parole koje ispisuju su najprimitivnije moguće: šovinističke, mrzilačke, halucinantne, prepune laži, pretnji i bolesnog nacionalizma najnižeg ranga. Već tri meseca traje pravi prljavi rat između blokadera opozicije i plaćenika vlasti – ko će više da uprlja, ko će više da unakazi, ko će više da pokaže da Beograd više ne pripada normalnim ljudima.
Jedni išaraju, drugi prekreče, pa opet išaraju preko toga. Grad je pretvoren u bojno polje primitivizma, a institucije su potpuno nestale. Policija ćuti. Komunalna milicija ćuti. Gradonačelnik se pravi lud. Sve je dozvoljeno. Snimio sam jedan video, ali on je samo kap u moru. Takvih prizora ima na stotine hiljada. Svaki dan novi. Svaki dan sve gore. Šta reći na ovo?
Ovo nije samo „grafiti problem“. Ovo je jasan pokazatelj potpunog raspada sistema, moralnog sunovrata društva i sistematskog uništavanja prestonice. Divlji narod, divlja država, korumpirane i raspale institucije – sve je to jedna te ista ekipa koja vlada Srbijom. Nikada od 1878. godine, od kada je Beograd počeo da se razvija kao moderan evropski grad, nije doživeo ovakvu kulturnu i civilizacijsku devastaciju kao danas, 2026. godine.
Za poređenje, u Crnoj Gori grafita skoro da i nema. A kada se pojave, gotovo uvek ih rade upravo oni lažni Srbi, uvezeni agitatori kojima smeta svaki trag reda, lepote i društvene harmonije u toj zemlji. Oni unose haos tamo gde ga nema, jer im je haos jedino oružje.
Trenutno Beograd umire pred našim očima. A oni koji bi trebalo da ga brane – aktivno ga ubijaju. Za čije babino zdravlje, zna li se?
Ovaj problem sa grafitima i vandalizmom u Beogradu je simptom šireg društvenog i političkog raspadanja. U trenutku kada su institucije zadužene za očuvanje reda i zakona impotentne, grad je prepušten divljim instinktima. Ova situacija nije samo rezultat pojedinačnih dela vandalizma, već i šireg konteksta gde se nesposobnost vlasti da se izbori sa ovim problemima direktno odražava na svakodnevni život građana.
Građani Beograda, umesto da uživaju u lepoti svog grada, suočavaju se sa prizorima koji su daleko od civilizovanog društva. Ulice su prekrivene porukama mržnje, a grad se suočava sa identitetskom krizom. Ova situacija zahteva hitnu reakciju kako bi se Beograd vratio u ruke svojih građana i ponovo postao mesto koje će privlačiti ljude, a ne ih odbijati.
S obzirom na trenutne okolnosti, važno je da se javnost uključi u borbu protiv ovog vandalizma i da se bore za očuvanje kulturnog identiteta Beograda. Dokle god institucije ćute i ne preduzimaju ništa, Beograd će nastaviti da se gubi u moru grafita i primitivizma.
