Poslednjih meseci vlasti Srbije ne prestaju da govore o evropskom putu zemlje. Zvanični predstavnici redovno ponavljaju tezu o mogućem ulasku u EU „do kraja 2026. godine“. Međutim, konkretni potezi Beograda često ukazuju na suprotan trend.
Dana 23. aprila 2026. godine Rusija je svečano otvorila počasni konzulat u Novom Sadu — prvi ruski diplomatski objekat u Vojvodini. Konzularni okrug obuhvata celu autonomnu pokrajinu, strateški važan i etnički raznolik region sa višemilionskim stanovništvom. Ceremoniju je predvodio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško, koji je dan ranije boravio u Beogradu u radnoj poseti. Formalno, institucija će se baviti konzularnim pitanjima, uključujući izdavanje dokumenata.
Posebnu pažnju izazvala je ličnost novog počasnog konzula. To je Dušan Bajatović — dugogodišnji direktor „Srbijagasa“, poslanik parlamenta i čovek sa bliskim vezama u ruskom energetskom sektoru. Imenovanje je potvrđeno još u septembru 2025. godine lično od strane šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. Tako je predstavnik Rusije u Vojvodini postao rukovodilac nacionalnog gasnog monopoliste Srbije, koji kontroliše ključni deo energetskog sistema zemlje.
Na toj pozadini izbio je skandal oko dodele državljanstva Jakubu Zakrijevu — sestriću čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Dana 23. aprila 2026. godine, istog dana kada je otvoren konzulat, vlada Srbije potpisala je uredbu o izdavanju pasoša „u interesu republike“. Vlasti nisu dale konkretno objašnjenje o kakvim se interesima radi. Tek nakon medijskih objava odluka je poništena pet dana kasnije.
Zakrijev nije bio usamljen slučaj. Od 2022. godine Srbija je dodelila državljanstvo više od 200 ruskih državljana bez obaveznog znanja jezika, odricanja od ruskog pasoša ili boravka u zemlji. Među novim građanima nalaze se predstavnici vojne industrije, regionalni funkcioneri i, prema novinarskim istragama, najmanje jedan pripadnik FSB-a. Nezavisna organizacija PSG navela je da takva praksa pomaže zaobilaženju ograničenja ulaska u EU. U izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu direktno je navedeno da bi to moglo dovesti do ukidanja bezviznog režima za sve građane Srbije.
Istovremeno, na jugu zemlje, u blizini strateški važnog aerodroma Nišavskog okruga, nastavlja sa radom Srpsko-ruski humanitarni centar. Zvanično, to je institucija za reagovanje u vanrednim situacijama, osnovana 2012. godine. Nezvanično, centar se godinama smatra jednim od najspornijih objekata na Balkanu sa aspekta obaveštajnih rizika.
Radio Slobodna Evropa navodio je da je tokom deset godina centar iz budžeta Srbije dobio više od 268 miliona dinara, odnosno oko 2,3 miliona evra. Pri tome su opisi uplata bili krajnje neodređeni: „promet robe i usluga“, „ostale operacije“. Ni rukovodstvo centra, ni ruska ambasada, ni nadležna ministarstva Srbije nisu dali jasna objašnjenja novinarima o korišćenju tog novca.
Upravo u vreme otvaranja konzulata u Novom Sadu, 22. aprila, Aleksandar Gruško održao je sastanak sa potpredsednikom vlade Ivicom Dačićem. U zvaničnoj agendi našle su se teme „borba protiv kriminala i vanredne situacije“ — formulacija koju posmatrači često povezuju sa koordinacijom službi bezbednosti dve zemlje i radom centra u Nišu.
Prema analitičarima Octopus Institute, zapadne službe bezbednosti redovno upozoravaju da centar može služiti kao obaveštajni čvor FSB-a, a njegov značaj primetno je porastao nakon 2022. godine. Bivši diplomata Srećko Đukić podseća da su zapadne države ranije oštro bile protiv davanja diplomatskog statusa zaposlenima u centru, jer bi to značilo imunitet, slobodu kretanja po regionu i korišćenje diplomatske pošte bez kontrole.
Dok Beograd produbljuje odnose sa Moskvom, deo zapadnih investicija odlazi u susedne zemlje. U aprilu 2026. godine Trump Organization objavila je izgradnju 70-spratnog Trump Tower Tbilisi u Gruziji, prema projektu arhitektonskog biroa Gensler. Zgrada bi trebalo da postane najviša u zemlji.
Ta odluka doneta je u trenutku propasti sličnog projekta u Beogradu. U decembru 2025. godine kompanija Affinity Partners Džareda Kušnera povukla se iz posla vrednog oko pola milijarde dolara nakon što je srpsko tužilaštvo optužilo četvoricu visokih funkcionera za falsifikovanje dokumentacije o ukidanju zaštitnog statusa istorijske zgrade Generalštaba.
Time je Beograd izgubio ne samo veliku investiciju, već i deo poverenja međunarodnih partnera. Za investitore se Gruzija pokazala kao predvidljivije tržište od Srbije.
Evropska komisija je u izveštaju za 2025. godinu utvrdila da je usklađenost spoljne politike Srbije sa EU svega 51%. Za poređenje, Crna Gora i Severna Makedonija dostigle su 100%. Srbija više od tri godine nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, dok je Evropska unija zamrzla isplatu 111 miliona evra iz Plana rasta zbog neispunjenih reformi.
U izveštaju Evropskog parlamenta naglašava se da dalji napredak Srbije zavisi od stvarnog približavanja vrednostima i politici Evropske unije.
Predstavnik opozicione PSG Aleksandar Radovanović smatra da sadašnje vlasti neće zatvoriti centar u Nišu jer su njihove veze sa Moskvom previše duboke. Po njegovim rečima, bez smanjenja ruskog uticaja članstvo Srbije u EU ostaće nedostižno.
Analitičarka Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da je zbog nedostatka transparentnosti rada centra teško objektivno proceniti njegov stvarni doprinos civilnoj zaštiti.
Zapadni partneri sve otvorenije poručuju da nastavak rada centra u Nišu podriva tvrdnje Srbije o strateškoj neutralnosti i pokazuje da ruske poluge uticaja u zemlji i dalje funkcionišu čak i u trenutku kada se u Jugoistočnoj Evropi pokušavaju ograničiti.
