Naučnici Instituta za genetičke resurse u Banjaluci postigli su značajan uspeh uzgajajući glamočki krompir u laboratorijskim uslovima. Ovaj poduhvat predstavlja prvi put da je ova autohtona sorta krompira uzgajana na ovakav način, a pored nje, u planu su i druge domaće biljne vrste poput belog luka i jagoda. Cilj ovog projekta je očuvanje izvornih domaćih semena i jačanje poljoprivrede u Bosni i Hercegovini.
Vođa istraživačkog tima, doc. dr Mirela Kajkut Zeljković, objašnjava da se uzgoj glamočkog krompira u laboratoriji sprovodi više od deset godina. Ove godine, tim je započeo proces prenošenja proizvedenog materijala iz laboratorije na polje. „Dobili smo prve krtole koje su potvrđeno bezvirusne i zdrave, i koje mogu poslužiti kao kvalitetan semenski materijal u proizvodnji. Međutim, važno je napomenuti da biljku ne možemo direktno preneti iz idealnih laboratorijskih uslova u polje, pa vršimo proces aklimatizacije u posebnim komorama“, ističe Kajkut Zeljković.
Ovaj naučni iskorak predstavlja ne samo važan korak za očuvanje genetičkih resursa, već i značajan doprinos jačanju domaće poljoprivrede. Uzgoj autohtonih sorti u kontrolisanim uslovima omogućava bolju zaštitu i očuvanje tih vrsta, što je ključno za budućnost poljoprivrede u regiji.
Istraživački tim, pored dr Kajkut Zeljković, čine i saradnici Sonja Umićević i David Ducanović. Oni ističu da bi veća ulaganja u nauku značajno unapredila njihove mogućnosti. „Mogli bismo proizvoditi semena voća s drugih podneblja, kao što su banane, lekovito-aromatično bilje, pa čak i razne vrste cveća“, navodi dr Kajkut Zeljković.
Ovaj projekat ne samo da će omogućiti poljoprivrednicima da planiraju sigurniju proizvodnju sa smanjenim gubicima i troškovima, već i da ostvare veće prinose. U narednim fazama, tim planira uvođenje drugih autohtonih sorti u in vitro kulturu, kako bi se osigurala njihova konzervacija i dugoročno očuvanje. Takođe, postoji želja za jačanjem istraživačke infrastrukture i saradnjom s regionalnim i međunarodnim institucijama, kako bi Institut postao prepoznat kao centar za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa.
Sonja Umićević, mlada saradnica u timu, ističe koliko je rad u laboratoriji inspirativan. „Iskreno, ja sam najsrećnija kada sam u laboratoriji. To moram da priznam. Čovek radi nešto plemenito, a isto tako je to vrlo zanimljiv posao koji otvara mnoga nova vrata“, kaže Umićević. Ona je završila multidisciplinarne studije na poljoprivrednom, šumarskom i prirodno-matematičkom fakultetu u Banjoj Luci i poziva mlade ljude da se okrenu prirodnim naukama.
U svetlu ovih postignuća, jasno je da je očuvanje genetskih resursa ključno za budućnost poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Uzgoj glamočkog krompira predstavlja samo prvi korak u dugotrajnom procesu koji može doneti mnoge benefite lokalnoj ekonomiji i poljoprivredi. Ovaj pristup omogućava ne samo očuvanje tradicionalnih i autohtonih biljnih vrsta, već i razvoj novih tehnologija i metoda koje će doprineti većem prinosu i kvalitetu poljoprivrednih proizvoda.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočava poljoprivreda, poput klimatskih promena i smanjenja biološke raznolikosti, ovakvi naučni projekti postaju sve važniji. Ulaganje u istraživanje i razvoj može doneti dugoročne prednosti koje će osnažiti poljoprivrednike i doprineti održivom razvoju ruralnih zajednica. Stoga, podrška ovakvim inicijativama neophodna je kako bi se obezbedila budućnost poljoprivrede i očuvala biološka raznolikost.
