Srbija se suočava sa izazovima koji prevazilaze geopolitičke tenzije i dotiču se civilizacijskih pitanja. U svom autorskom tekstu, Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, ukazuje na suštinske promene koje oblikuju svet, naglašavajući borbu za kontrolu ključnih resursa budućnosti: znanje, energiju i ljudsku svest. Prema Đurđevu, dok se svet suočava sa pričama o tehnološkom napretku, ispod površine se odvija borba za dominaciju nad ovim resursima.
U poslednjih nekoliko godina, različiti državni funkcioneri su isticali značaj Klaus Švaba i njegovih vizionarskih ideja. Međutim, Đurđev postavlja pitanje: ako su oni prijatelji Srbije, ko su onda njeni neprijatelji? Naime, Srbija je kroz istoriju često plaćala cenu tuđih geopolitičkih eksperimenata, te je ključno da pažljivo prati promene u globalnom okruženju. Ono što se danas prikazuje kao napredak može sutra postati sredstvo kontrole, a sloboda pristupa znanju može se pretvoriti u privilegiju.
Đurđev naglašava da je važno razumeti svet kakav jeste, a ne onakav kakvim ga prikazuju globalni korporativni interesi. Tehnološki napredak i globalna saradnja mogu postati sredstva političkog uslovljavanja. Na primer, Klaus Švab je govorio o „Dobi inteligencije“, dok je Sem Altman najavio da će inteligencija postati usluga koja se plaća, što postavlja pitanje o pristupu resursima i mogućem razdvajanju između onih koji mogu priuštiti takve usluge i onih koji ne mogu.
Ovaj trend postaje još jasniji kada se razmotri kako je američka vlada ograničila pristup najnaprednijim modelima veštačke inteligencije, što predstavlja prvi slučaj u kojem je država na taj način kontrolisala tehnologiju na globalnom nivou. Ovaj presedan ukazuje na to da pitanje veštačke inteligencije nije samo tehnološko, već i pitanje moći. Slično tome, kontrola nad biotehnologijom postaje ključna, jer ko kontroliše biotehnologiju, kontroliše jedan od najmoćnijih instrumenata modernog doba.
Pored toga, Đurđev ukazuje na promene u geopolitičkom pejzažu. Razgovori između Vladimira Putina i Donalda Trampa, koji se sve više fokusiraju na ključna pitanja savremenog sveta, ukazuju na to da se najveće sile sve više obraćaju jedna drugoj direktno, dok Evropa postaje pasivni posmatrač. Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina ostaju ključni akteri, dok se Evropa suočava sa padom uticaja.
U tom kontekstu, Srbija mora da razvija saradnju sa svim centrima moći koji poštuju njen suverenitet i nacionalne interese. Strateško partnerstvo s Rusijom, saradnja s Kinom i razvijanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama predstavljaju važan deo nacionalne strategije. Takođe, Srbija treba da jača svoje kapacitete u oblastima veštačke inteligencije, biotehnologije i energetike, jer će se bitke XXI veka voditi u ovim oblastima.
Đurđev zaključuje da suverenitet u XXI veku više nije samo pitanje teritorije, već i pitanje kontrole nad sopstvenom budućnošću. Države koje poseduju znanje, tehnologiju i sposobnost donošenja odluka oblikovaće budućnost, dok će ostale biti prinuđene da se povinuju. Srbija treba da izgradi snažnu, suverenu i tehnološki razvijenu državu koja će sarađivati sa svima, ali zavisiti ni od koga. U svetu koji dolazi, sloboda se više ne brani samo na granicama, već i u laboratorijama, data centrima i univerzitetima.
