Astronauti u NASA-inoj misiji Artemis II, koji su se udaljili od Zemlje više nego bilo koji drugi ljudi u istoriji, pripremaju se za najopasniji deo svog putovanja. Kapsula Orion treba da uđe u Zemljinu atmosferu koristeći putanju koja nikada ranije nije testirana, dok se suočavaju sa izazovima koji uključuju toplotni štit koji je u prošlosti imao problema. Ako sve bude teklo po planu, kapsula će sleteti u more kod obale Kalifornije u petak u 17:07 po istočnoameričkom vremenu.
Za četvoročlanu posadu, povratak kroz atmosferu predstavlja trenutak kada nema prostora za grešku, dok privode kraju svoje desetodnevno putovanje od 1,13 miliona kilometara oko Meseca. Kapsula Orion, dimenzija oko 4,5 puta 2,7 metara, ući će u atmosferu donjim delom napred, brzinom od skoro 40.000 kilometara na čas, što znači da će astronauti putovati oko 11 kilometara u sekundi. Takva brzina izaziva ekstremno trenje i pritisak, pa će se vazduh oko kapsule zagrejati na više od 2.760 stepeni Celzijusa.
Sigurnost astronauta Kristine Koh, Džeremija Hansena, Rida Vajsmana i Viktora Glovera zavisi isključivo od toplotnog štita njihove letelice. Ovaj štit je napravljen od silikatnih vlakana i epoksidne smole, smeštenih u strukturi nalik saću od stakloplastike, te je debeo oko 7,5 centimetara. Materijal je dizajniran da se kontrolisano raspada, odvodeći toplotu dalje od kapsule.
Međutim, tokom testiranja bez posade u misiji Artemis I 2022. godine, raspadanje materijala nije bilo kontrolisano. Delovi su se odvajali na više od 100 mesta, a pojedini veliki zavrtnji su se istopili. NASA-ina istraga pokazala je da su se gasovi, koji su trebali da izlaze iz materijala, zadržavali unutar njega, stvarajući pritisak i pukotine koje su dovele do otpadanja delova.
Iako je materijal toplotnog štita redizajniran da bude propusniji, unapređena verzija nije stigla da bude ugrađena u misiju Artemis II, pa se astronauti oslanjaju na staru verziju. Nažalost, trenutni štit je čak manje propustan od onog koji je zakazao tokom prethodne misije. NASA tvrdi da su podaci sa testnog leta pokazali da bi temperatura u kapsuli ostala podnošljiva čak i uz nedostatak delova materijala.
Kako bi smanjila rizik, NASA je promenila plan ulaska u atmosferu. Umesto da kapsula kratko zaranja u gornje slojeve atmosfere, sada će direktno ući brže i pod strmijim uglom, čime se skraćuje vreme izlaganja ekstremnoj toploti. Međutim, nova putanja nikada ranije nije testirana, a NASA se oslanja na kompjuterske simulacije kako bi dokazala da će sve funkcionisati.
Izveštaj NASA-inog kancelarijskog nadzora upozorio je na rizike povezane sa toplotnim štitom, a stručnjak za toplotne štitove upozorio je da NASA koristi „pogrešan način razmišljanja“ koji bi mogao dovesti do katastrofa. Kada kapsula uđe u atmosferu, čak 11 padobrana moraće da se otvori u tačno određenom redosledu kako bi usporili letelicu na manje od 32 kilometra na čas.
Postoji zabrinutost da bi delovi toplotnog štita mogli da oštete padobrane, što bi moglo onemogućiti bezbedno sletanje. Od trenutka ulaska u atmosferu do spuštanja u okean, proći će oko 16 izuzetno napetih minuta, najverovatnije iznad Tihog okeana blizu San Dijega. Pilot misije Viktor Glover istakao je da se najviše raduje tom trenutku, naglašavajući da je uspeh sletanja presudan za buduće misije.
U ovom napetom trenutku, astronauti se suočavaju sa neizvesnošću, ali i sa nadom da će njihov povratak biti uspešan i da će otvoriti put za nove misije na Mesec i dalje.
