Rast cena energenata u Srbiji može imati višestruke negativne posledice na privredu, a samim tim i na javne finansije. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je prilikom predstavljanja Kvartalnog monitora istakao da će smanjenje prihoda od akciza biti direktna posledica. On je naglasio da, iako je najavljeno smanjenje akciza od 60 odsto, nije izvesno da li to može biti ostvareno u skladu sa zakonom o akcizama, koji dozvoljava smanjenje samo do 20 odsto.
Arsić je objasnio da bi dužina primene smanjenja akciza značajno uticala na budžet. Ako bi se mera primenjivala do kraja godine, fiskalni efekti bi mogli biti veliki, sa smanjenjem prihoda od oko milijardu evra. U tom slučaju, bilo bi potrebno smanjiti rashode, a čak i uz takve mere, deficit bi se mogao povećati. U slučaju kraćeg trajanja rata i opadanja cena energenata, efekti bi bili manji.
Uticaj na privrednu aktivnost zavisiće od trajanja konflikta na Bliskom istoku. U slučaju dužeg trajanja sukoba, moglo bi doći do usporavanja privredne aktivnosti, pa i recesije, što bi dodatno smanjilo prihode države i povećalo fiskalni deficit. Sve procene su, prema Arsiću, uslovne i zavise od trajanja visoke cene energenata.
On je takođe naglasio da ako cene nafte ostanu visoke u dugom roku, to će se preneti na domaće cene energenata i inflaciju. Kada je reč o prelivanju viših cena goriva na ostale cene, Arsić je istakao da to zavisi od cene goriva. Sirova nafta čini oko 20 do 25 odsto finalne cene naftnih derivata, dok više od 50 odsto čine fiskalne dažbine. Visoke cene će se više preneti na domaće cene ukoliko budu trajale duže.
Prema njegovim rečima, tokom drugog kvartala 2024. godine inflacija bi mogla dostići gornju granicu cilja od 4,5 odsto, a dalji razvoj zavisi od cena energenata i politike Vlade i Narodne banke Srbije. On je dodao da monetarna politika ne može u potpunosti ublažiti efekte skoka cena nafte, ali može ublažiti sekundarne efekte na druge proizvode. Povećanje kamatnih stopa može pomoći u sprečavanju rasta inflacionih očekivanja, ali, kako ističe, to nije hitno potrebno s obzirom na već visoke kamatne stope u Srbiji.
Arsić je upozorio da postoji velika verovatnoća da će privredni rast ove godine biti niži od planiranog zbog nepovoljnih kretanja u međunarodnom okruženju, krize na tržištu energenata i usporavanja Evropske unije. Unutrašnji faktori, kao što su smanjenje zaposlenosti u sektorima sa niskom dodatom vrednošću, dodatno otežavaju situaciju. U tekstilnoj industriji i proizvodnji električnih kablova već dolazi do otpuštanja radnika, a slični trendovi se očekuju u budućnosti.
Arsić je takođe naglasio da bi smanjenje stranih direktnih investicija moglo nastaviti da utiče na privredu, kao i usporavanje sektora koji su prethodno brzo rasli, poput rudarstva i IT sektora. Promena modela rasta zahteva unapređenje kvaliteta institucija, što je ključno za privlačenje investicija.
Na kraju, Arsić je istakao da bi mere koje je predsednik Srbije najavio, poput davanja dodatnih sredstava penzionerima sa najnižim penzijama, mogle dodatno opteretiti budžet. U slučaju održavanja izbora krajem godine, istorijski podaci pokazuju da se rashodi povećavaju, što predstavlja dodatni izazov za javne finansije. Ove mere, iako socijalno opravdane, zahtevaju obezbeđivanje sredstava, što se često postiže zaduživanjem države.
U svetlu svih ovih faktora, jasno je da Srbija pred sobom ima izazovne ekonomske okolnosti koje će zahtevati pažljivo upravljanje politikama i resursima kako bi se umanjili negativni efekti na privredu i javne finansije.
