Andrićeva beseda, izgovorena prilikom preuzimanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, postala je poznata širom sveta i ostavila neizbrisiv trag u literarnim krugovima. Iako se čini kao nemoguća misija, ova priča o pričanju će dobiti „vanzemaljsku publiku“. U okviru globalnog projekta muzejske grupe Powerhouse iz Australije, Andrićeva beseda će biti poslana u svemir zajedno sa još 1.500 poruka na različitim jezicima.
Vesna Lompar, profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objašnjava da je u početku sumnjala u smislenost ovog projekta, ali je kasnije promenila svoje mišljenje. „Shvatila sam da je bolje da u okviru manifestacije ‘Mart – mesec srpskog jezika’, napravimo predstavljanje tog projekta i da na taj način podstaknemo dodatno razmišljanje ili promišljanje o sopstvenom jeziku, pa i životu, o tome šta bi oni poslali ako bi dobili takvu ponudu“, ističe Lompar za Euronews Srbija.
Jedan od najvećih izazova bio je skratiti Andrićevu besedu na tri poruke, svaka od po 30 sekundi. „Šalili smo se kako će jednom vanzemaljcu-lingvisti zvučati srpski jezik i potrudili smo se da u tom tekstu budu zastupljeni svi glasovi srpskog jezika, da se vide glasovne promene, da se vidi kako se neka reč menja kroz padeže i tako dalje. To baš nije bilo jednostavno“, dodaje profesorka.
Iz Powerhouse-a su predložili da se na projektu angažuju profesori i studenti, pa je njihov „NASA odbor“, kako su se šaljivo nazivali, činilo tri profesora i dve studentkinje – jedna sa doktorskih, a druga sa master studija. „Za nas je to bilo jako korisno. Zato što smo i mi sami, bez obzira na to da li se bavimo srpskim jezikom, ili ga predajemo, ili ga studiramo, došli do jedne nove perspektive koja nam nikada nije pala na pamet. Tako smo imali i neke duhovite komentare, ali smo u svakom slučaju nešto važno naučili“, ističe Lompar.
Projekat ima za cilj da istraži kako će vanzemaljci percipirati srpski jezik na osnovu snimka koji će biti poslat u svemir. Ova ideja podstakla je učesnike da razmišljaju o jeziku i kulturi na načine koje ranije nisu razmatrali. „Bilo je zanimljivo razmišljati o tome šta bi vanzemaljci mogli da zaključe o našem jeziku i kulturi. Naša komunikacija je u suštini odraz našeg identiteta“, dodaje profesorka.
Lompar naglašava da je svaka reč odabrana sa posebnom pažnjom, kako bi se prikazali suštinski aspekti srpskog jezika. „U tom procesu smo se trudili da budemo kreativni i da prenesemo ono što je najlepše u našem jeziku, čak i ako to bude predstavljeno van naše planete“, kaže ona.
Ovaj eksperimentalni pristup otvara nova vrata za razumevanje jezika i komunikacije. Učesnici projekta su imali priliku da kroz kreativni izraz istraže dubine srpskog jezika i njegove karakteristike. „Bilo je to putovanje koje nas je sve obogatilo. Iako smo se bavili ozbiljnom temom, uspeli smo i da se zabavimo i da se smejemo tokom celog procesa“, zaključuje Lompar.
Na kraju, postavlja se pitanje kako će vanzemaljci interpretirati ovaj snimak i kakva će slika o srpskom jeziku i kulturi proizaći iz tog eksperimenta. Ova priča nas podseća na važnost jezika kao sredstva komunikacije, ne samo među ljudima, već i u potencijalnom dijalogu sa nepoznatim bićima iz drugih svetova. U svakom slučaju, ovaj projekat predstavlja jedinstvenu priliku da se srpski jezik čuje i van granica naše planete, ostavljajući trag koji će nadamo se, odjeknuti u svemiru.
