Vašington — Povjerenje američkih potrošača u februaru se pogoršalo najbržim tempom za tri i po godine, dok je naglo poraslo očekivanje da će doći do rasta inflacije, što je dodatni znak da Amerikanci sve više brinu zbog potencijalno negativnih posledica politike predsjednika Donalda Trampa po ekonomiju, prenosi agencija Rojters.
Konferencijjski odbor, koji sprovodi istraživanje o povjerenju potrošača, naveo je da su „u odgovorima u anketi dominirali komentari o aktuelnoj administraciji i njenim mjerama“. Prošle nedelje su objavljena istraživanja koja su pokazala i nagli pad raspoloženja potrošača i kompanija u februaru. Tarife na uvoz, koje je Tramp već uveo ili planira da uvede, izdvojene su kao glavno pitanje u gotovo svim anketama domaćinstava i kompanija.
Ekonomisti navode i da masovno otpuštanje zaposlenih u federalnoj vladi takođe utiče na raspoloženje potrošača što, kako ističu, može da ugrozi potrošnju – glavni pokretač ekonomije. „Amerikanci su sve veći pesimisti kada je reč o ekonomskim izgledima. Ni jedna federalna vlada nije pretila svojim radnicima masovnim otkazima i to počinje da veoma plaši potrošače. Ekonomija bi u prvom kvartalu ove godine mogla da stane kako potrošači budu ostajali kući“, kaže Kristofer Rapki, glavni ekonomista u „FWDBONDS“.
Indeks povjerenja potrošača Konferencijskog odbora pao je za 7 poena, što je najveći pad od avgusta 2021. godine, na 98,3 ovog meseca. Ekonomisti su očekivali manji pad, na 102,5. Zbog trećeg mesečnog pada zaredom, indeks je sada na najnižem nivou od juna prošle godine.
„Naglo je poraslo pominjanje trgovine i tarifa, na nivo koji nije viđen od 2019. godine. Komentari o aktuelnoj administraciji i njenoj politici dominirali su odgovorima“, rekla je Stefani Gišar, viša ekonomistkinja u Konferencijskom odboru. Raspoloženje među kompanijama i potrošačima naglo je poraslo posle Trampove pobjede na izborima 5. novembra, zbog nade da će biti manje propisa, više poreskih olakšica i da će se smanjiti inflacija.
Tramp je prvog meseca mandata uveo dodatne tarife od 10 procenata na uvoz robe iz Kine. Ovog meseca je povećao carine na uvezeni čelik i aluminijum za 25 procenata, dok je primena tarifa – takođe od 25 procenata – na proizvode iz Meksika i Kanada odložena do marta. Očekuju se carine na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode.
Istovremeno, Agencija za efikasnost vlade (DOGE) koju je formirao Tramp, a na čijem čelu je milijarder Ilon Mask, otpustila je desetine hiljada zaposlenih u vladi. Većina od njih je bila na probnom radu, što znači da ih je bilo lakše otpustiti. Ova situacija dodatno doprinosi rastu zabrinutosti među potrošačima, koji se suočavaju s nesigurnošću u vezi sa svojim finansijama.
Ekonomisti još ne predviđaju recesiju, ali očekuju dug period veoma sporog ekonomskog rasta i veću inflaciju. Ova ekonomija, koja se još uvek oporavlja od posledica pandemije COVID-19, sada se suočava s novim izazovima, uključujući i promene u trgovinskoj politici i unutrašnjim ekonomskim faktorima.
Kako se inflacija nastavlja povećavati, a povjerenje potrošača opada, mnogi analitičari ističu da bi moglo doći do daljih promjena u potrošačkom ponašanju. Potrošači, suočeni sa višim cenama i nesigurnošću na tržištu rada, mogli bi smanjiti svoje troškove, što bi dodatno usporilo ekonomski rast.
Ovaj trend može imati dugoročne posledice po američku ekonomiju, jer potrošnja čini veliki deo BDP-a. U svetlu ovih događaja, pažnja ekonomista i analitičara biće usmerena na to kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i da li će administracija uspeti da pronađe rešenja za izazove sa kojima se suočava. Sa rastućim strahovima od inflacije i ekonomskih problema, jasno je da će se ekonomija i dalje suočavati s brojnim izazovima u budućnosti.
