Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je u utorak najavio da će udvostručiti planirane tarife na čelik i aluminijum iz Kanade, sa 25 na 50 procenata. Ovaj potez je došao kao odgovor na odluku pokrajinske vlade Ontarija da poveća cenu električne energije koju prodaje Americi. Iako je Tramp prvobitno naveo da će povećane carine stupiti na snagu 12. marta, premijer Ontarija Džag Ford je suspendovao tu odluku, što je dovelo do Trampove izjave da će verovatno smanjiti carine Kanadi.
Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro je posle Trampove izjave u intervjuu rekao da povećanje carina na kanadski čelik i aluminijum neće stupiti na snagu u sredu. Ova situacija je izazvala dodatne tenzije između SAD-a i Kanade, koja je do sada bila blizak saveznik i drugi po veličini trgovinski partner SAD-a nakon Meksika.
U prethodnim danima, Tramp je započeo ekonomski rat sa Kanadom, prvo uvodeći, a zatim jednomesečno odlažući tarife od 25 procenata na sve proizvode koji se uvoze u Ameriku. Tramp je istakao da ovim potezima vrši pritisak na Kanadu da dodatno suzbije priliv migranata i trgovinu drogom, posebno smrtonosnog fentanila.
Premijer Ontarija, Džag Ford, uzvratio je na Trampove carine povećanjem cena struje koju Ontario isporučuje tri američke države na granici: Mičigen, Minesotu i Njujork. Ford je na konferenciji za novinare rekao: „Neću oklijevati da povećam tu cenu. Ako SAD eskaliraju, neću oklijevati da potpuno obustavim snabdijevanje električnom energijom.“ On je dodao da Amerikanci nisu započeli trgovinski rat, već da je „odgovorna samo jedna osoba – predsednik Tramp.“
Tramp je na društvenoj mreži odgovorio da će proglasiti nacionalno vanredno stanje u vezi s električnom energijom u pogođenom području. Takođe je upozorio da će, ako Kanada ne ukine svoje tarife, značajno povećati carine na automobile koji dolaze u SAD, što bi moglo trajno zatvoriti kanadske fabrike automobila.
Ford je kasnije privremeno obustavio povećanje cena struje i najavio razgovore sa američkim sekretarom za ekonomiju Hauardom Latnikom u Vašingtonu 13. marta. Tramp je na to odgovorio da će „verovatno smanjiti“ tarife Kanadi. Ove turbulencije dovele su do pada berzanskih indeksa na američkom tržištu.
Nakon Trampove prvobitne objave o tarifama, vrednost berzanskih indeksa naglo je pala. Ekonomista na Harvardu, Leri Samers, procenio je da postoji 50 procenata šansi za recesiju, ističući da naglašavanje tarifa dovodi do smanjenja potražnje i rasta cena. Investiciona banka Goldman Sachs je revidirala prognozu rasta za ovu godinu sa 2,2 na 1,7 procenata i povećala verovatnoću recesije na 20 procenata.
Tramp je planirao da se obrati trgovinskom udruženju izvršnih direktora, kojima je tokom predizborne kampanje obećao niže korporativne poreze za domaće proizvođače. On pokušava da uveri javnost da će carine dovesti do određene „tranzicije“ u ekonomiji, podstičući kompanije da preseljavaju fabrike u SAD kako bi izbegle tarife.
Međutim, tržišta su ostala uznemirena nakon što je Tramp u intervjuu za Foks njuz, koji je objavljen u nedelju, naveo da ne isključuje mogućnost recesije. Iako je Tramp izrazio optimizam rekavši da dolazi do „vraćanja bogatstva u Ameriku“, tržišta su ostala skeptična, a berzanski indeks S&P 500 pao je za 2,7 procenata u ponedeljak.
Bijela kuća je, nakon zatvaranja tržišta, naglasila da tarife podstiču kompanije poput Honde, Volkswagena i Volva da razmatraju nova ulaganja u američke fabrike. U saopštenju je istaknuto da je Trampova kombinacija carina, ukidanja propisa i povećane energetske proizvodnje dovela do obećanja poslovnih lidera o otvaranju hiljada novih radnih mesta.
