Britanski premijer Kir Starmer izjavio je danas da su Sjedinjene Američke Države napravile grešku preteći novim carinama evropskim zemljama zbog njihovog protivljenja nameri američkog predsednika Donalda Trampa da kupi ostrvo Grenland. Starmer je istakao da je „primena carina na saveznike radi težnje ka kolektivnoj bezbednosti saveznika NATO-a potpuno pogrešna“ i dodao da će o tome direktno razgovarati sa američkom administracijom. On je ponovio stav Velike Britanije da je budućnost Grenlanda odluka koju će donositi Danska i sam Grenland.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je takođe izrazio negodovanje povodom američkih pretnji carinama, rekavši da su one „neprihvatljive“. Makron je naglasio da nikakva zastrašivanja ne mogu uticati na evropske zemlje i da će Evropljani odgovoriti jedinstveno kako bi osigurali poštovanje evropskog suvereniteta. Takođe, ukazao je na važnost vojne vežbe koju je Danska organizovala na Grenlandu, naglašavajući da je bezbednost na Arktiku od ključnog značaja za Evropu.
Lideri Evropske unije su upozorili da bi povećane carine, koje je najavio Tramp, mogle ozbiljno da potkopaju transatlantske odnose i rizikuju opasnu spiralu krize oko statusa Grenlanda. U zajedničkom saopštenju, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovili su da su teritorijalni integritet i suverenitet fundamentalni principi međunarodnog prava. Naglasili su da je dijalog ključan i da će EU ostati ujedinjena u očuvanju svog suvereniteta.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas je ocenila da od podela među saveznicima koriste Rusija i Kina. Kalas je upozorila da američke carine predstavljaju rizik za osiromašenje Evrope i SAD i naglasila da bi se bezbednost Grenlanda trebala rešavati unutar NATO-a, umesto da se dozvoli da spor oko Grenlanda ugrozi zajedničke ciljeve poput završetka rata u Ukrajini.
Predsednik grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Manfred Veber izjavio je da pretnje carinama onemogućavaju postizanje trgovinskog sporazuma između EU i SAD u ovoj fazi. On je naglasio da bi carine na američke proizvode trebale biti stavljene na čekanje.
U svetlu ove situacije, hitan sastanak ambasadora Evropske unije zakazan je za sutra u Briselu kako bi se razgovaralo o eskalaciji krize oko Grenlanda. Ambasadori 27 zemalja EU će se sastati da razmotre praktične mere za rešavanje te situacije.
Tramp je najavio uvođenje carina od 10% na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, koje će kasnije biti povećane na 25% i ostati na snazi dok SAD ne postignu dogovor o kupovini Grenlanda. Ove najave izazvale su uzbunu među evropskim liderima koji strahuju od posledica koje bi ovakve mere mogle imati na transatlantske odnose i globalnu ekonomiju.
Marsel Fracšer, direktor nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, izjavio je da Trampove pretnje carinama odražavaju slabost Evrope u suočavanju s izazovima. On je naglasio da je evropski pristup u ovom slučaju nedovoljno odlučan i da će Tramp nastaviti da ucenjuje Evropu sve dok ne pokaže veću otpornost i sposobnost delovanja.
S obzirom na sve veće tenzije između SAD i evropskih zemalja, postavlja se pitanje kako će se situacija razvijati u narednim danima i da li će evropske zemlje uspeti da se ujedine u odgovoru na Trampove pretnje. Ova kriza može imati dugoročne posledice po međunarodne odnose, posebno u svetlu rastuće napetosti u globalnoj ekonomiji i geopolitici.
