Iako konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu još uvek nisu objavljeni, već je jasno da je Pokret Samoopredeljenje, predvođen Aljbinom Kurtijem, postigao najbolji rezultat od kada Priština samostalno organizuje izbore. Reporterka Euronews Srbija istražila je razloge koji su doprineli ovoj pobedi, kao i razloge za slabiji rezultat opozicionih stranaka.
Na ovim izborima, skoro 45 odsto glasača je izašlo na birališta, a više od polovine njih odlučilo je da ostane verno Kurtijevoj stranci. Ovaj trend ukazuje na to da su građani Kosova, koji su se odlučili za Samoopredeljenje, izrazili želju za stabilnošću i kontinuitetom, verujući samo jednoj političkoj opciji.
Jedan od ključnih trenutaka koji je mogao da utiče na ishod izbora bio je datum održavanja izbora, kada je više od pola miliona ljudi iz dijaspore došlo na Kosovo. Profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiu ukazuje na to da je dolazak dijaspore doprineo pobedi Kurtija, koji je osvojio skoro 52 posto glasova. „Bila je velika apstinencija među ljudima koji žive na Kosovu, dok je dolazak dijaspore dopunio broj glasova i omogućio Kurtiju da ostvari pobedu,“ ističe Spahiu.
Miodrag Marinković iz NVO „Casa“ naglašava da je Kurti uspeo da mobilizuje srednju klasu i dijasporu, ističući da su mnogi ljudi iz dijaspore, živeći u uređenim zemljama, glasali emotivno, a ne isključivo na osnovu ekonomskih faktora. Opozicija nije uspela da iskoristi političku blokadu i nezadovoljstvo građana, što je dodatno osnažilo Kurtijevu poziciju.
Opozicija je imala priliku da formira vladu nakon lokalnih izbora, ali je, prema procenama analitičara, napravila lošu političku procenu. „Oni su pogrešno verovali da će rezultati sa lokalnih izbora biti indikatori na parlamentarnim izborima,“ dodaje Marinković.
Spahiu takođe ukazuje na to da je opozicija ostala bez jasne strategije i vizije. „LDK od smrti Ibrahima Rugove nije imala ni političku strategiju, niti viziju, a PDK je postala bez strategije nakon odlaska svojih ključnih lidera u Hag,“ napominje on.
Iako su se suočili sa poskupljenjima od preko 17 procenata, nedostatkom struje i trgovinskim deficitom, ovi problemi nisu umanjili Kurtijevu „istorijsku pobedu“. Marinković smatra da je Kurti uspeo da preokrene svoje neuspehe u narativ koji se fokusira na etnički konflikt sa Srbima, čime je stvorio klasičan politički spin.
„On je uspeo da uveri ljude da je on spasilac Albanaca i da može da spreči imaginarni konflikt,“ dodaje Marinković. U isto vreme, građani su umorni od političkih blokada i žele promene, ali su se odlučili za Kurtija kao najpouzdanijeg lidera u trenutnoj situaciji.
S obzirom na to da bi Kurtiju mogli biti potrebni glasovi opozicije kako bi obezbedio potrebnu većinu od 80 glasova za predstojeće predsedničke izbore u parlamentu, situacija se može dodatno zakomplikovati. Ako ne uspe da formira koaliciju, moguće su nove izbore, što bi moglo dovesti do dodatne političke nestabilnosti na Kosovu.
U zaključku, izborna pobeda Aljbina Kurtija ukazuje na snažnu podršku koju uživa među građanima, ali i na slabosti opozicije koja nije uspela da se prilagodi trenutnim političkim okolnostima. Ova situacija postavlja temelje za dalji razvoj događaja na Kosovu, gde će političke stranke morati da preispitaju svoje strategije i vizije kako bi se prilagodile novim izazovima.
