Albanija je napravila značajan korak u svetu tehnologije predstavljanjem prve virtuelne ministarke, koja je stvorena uz pomoć veštačke inteligencije i „vodi“ Ministarstvo javnih nabavki. Ovaj inovativni potez premijera Edija Rame izazvao je brojne reakcije u javnosti, posebno nakon što je najavljeno da će virtuelna ministarka „roditi“ 83 virtuelna asistenta. Ova vest je otvorila diskusiju o prednostima i manama korišćenja veštačke inteligencije u javnoj upravi.
U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, psihološkinja Ana Rodić i IT stručnjak Strahinja Dević razmatrali su implikacije ovog poteza. Rodić je naglasila da situacija prevazilazi tehnološki eksperiment i da se dotiče simbolike i kolektivne svesti. Ona smatra da je terminologija koja se koristi u vezi sa virtuelnom ministarkom opasna jer može normalizovati narative koji utiču na psihološki razvoj, posebno mladih. Rodić je istakla da veštačka inteligencija, iako može delovati savršeno, ne može zameniti ljudsku sposobnost greške i učenja kroz životne izazove.
„Deca i mladi se mogu zbuniti jer porede virtuelne entitete sa sobom, doživljavajući ih kao savršene“, izjavila je Rodić. Ona upozorava da ovakva percepcija može dovesti do problema u međuljudskim odnosima, jer bi mladi mogli da zaključe da im ljudi nisu potrebni kada postoji „savršeno rešenje“ u obliku veštačke inteligencije.
S druge strane, Strahinja Dević smatra da uvođenje virtuelne ministarke predstavlja više PR potez nego stvarnu inovaciju. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija nije čarobno rešenje, već alat koji zavisi od ljudi koji ga programiraju i koriste. „AI nije bolji od nas ni u čemu, samo je brži“, naglasio je on, upozoravajući da većina sistema veštačke inteligencije nije toliko napredna kao što se prikazuje u javnosti.
Dević je takođe istakao da je tehnički moguće da veštačka inteligencija vodi procese javnih nabavki, ali je to i veoma rizično. „Problem nastaje kada se pravila koja definišu rad AI sistema mogu manipulisati od strane programera, što može dovesti do korupcije“, objasnio je on.
Oba stručnjaka su se složila da je važno kritički razmatrati upotrebu tehnologije i veštačke inteligencije. Rodić je ukazala na to da se ovakva rešenja mogu koristiti za izbegavanje emocionalnih i socijalnih interakcija koje su ključne za razvoj zdravih ličnosti. Dević je, s druge strane, naglasio da se često koristi tehnologija bez dovoljno kritičkog razmišljanja, što može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući gubitak radnih mesta.
„Najveća opasnost veštačke inteligencije je što sociološke norme ne uzima u obzir. Možemo optimizovati procese, ali to može izazvati gubitak posla za mnoge ljude“, upozorio je Dević. Takođe je dodao da je trenutni trend korišćenja veštačke inteligencije više medijski hajp nego stvarna inovacija, što može zavarati javnost.
U zaključku, uvođenje virtuelne ministarke u Albaniji predstavlja izazov i priliku za društvo da preispita svoje vrednosti i stavove prema tehnologiji i njenoj ulozi u svakodnevnom životu. Ovaj potez može otvoriti vrata za dalja istraživanja i diskusije o etici, odgovornosti i budućnosti veštačke inteligencije u javnoj upravi i šire. U vremenu kada se suočavamo sa brzim tehnološkim promenama, važno je zadržati kritički pristup i razumeti sve implikacije koje ove promene donose.
