Celokupna javnost ostala je šokirana idejnim rešenjem spomenika nastradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a da je ta šokiranost i više nego opravdana, potvrdio je i tim stručnjaka Akademskog plenuma, koji ga je analizirao i ocenio kao banalno i cinično, saopštavaju iz ovog udruženja.
Kako kažu iz Akademskog plenuma, spomenik ne treba da funkcioniše kao puka ilustracija događaja, već kao znak koji ga nadilazi i time transformiše. Estetika „pritiska“, koju neupitno izaziva monolitna, masivna kamena ploča, doslovno reprodukuje pad i pritisak nadstrešnice. Umesto da tragediju preobrazi novim, isceljujućim značenjem, ovo rešenje je, naprotiv, potvrđuje, pa čak i ponavlja fizičke karakteristike same tragedije. Ovo idejno rešenje više liči na spomenik onome što je ljude ubilo nego njima samima i njihovim izgubljenim životima, jer autor ignoriše glavnu temu — žrtve pada nadstrešnice. Zbog toga je usvojeno rešenje pre anti-spomenik nego istinski spomenik koji bi trebalo da oda počast stradalima ispod nadstrešnice, rekli su iz Akademskog plenuma.
Navedeno idejno rešenje, nastavljaju, ne uspeva da uspostavi prostor sećanja između stradalih, fizičkog prostora i budućnosti. Umesto toga, ono ostaje zatvoreno, jednoznačno i lišeno komunikacije, svodeći kompleksnu tragediju na banalnu i doslovnu formu. U tom smislu, predloženi spomenik svojom formom i materijalom jedino demonstrira elemente nadstrešnice i zato ga ocenjuju kao potpuni promašaj teme.
Postavlja se pitanje kako uopšte može da se radi idejno i komunikaciono rešenje u prostoru železničke stanice kada još uvek nemamo odgovore u vidu optužnice. U obrazloženju odluke navodi se da je spomenik „opomena“. Pitamo se: kome je i za šta konkretno ta opomena upućena? Kada nema ni optužnica, a kamoli presuda, ovaj spomenik može da se shvati samo kao opomena građanima da ne hodaju oko stanice, niti bilo gde u javnom prostoru gde su rađene bilo kakve „rekonstrukcije“. Upravo zbog toga, Akademski plenum ovaj spomenik smatra vrhuncem cinizma ove vlasti, ali i autora koji je javno podržao vlast odgovornu za smrt 16 ljudi, dodali su.
U svetlu ovih komentara, javnost se sve više pita o smislenosti i svrsi postavljanja ovakvog spomenika. Mnogi smatraju da bi spomenik trebao da bude mesto sećanja, mesto gde se odaje počast žrtvama na način koji ne samo da ih pamti, već i inspiriše na razmišljanje o važnosti sigurnosti u javnim prostorima. Kritike su se pojavile i u medijima, gde su se mogle čuti i različite perspektive o tome kako bi spomenik mogao izgledati da bi ispunio svoju svrhu.
U međuvremenu, građani Novog Sada su izrazili svoje nezadovoljstvo i zabrinutost vezano za ovaj spomenik, naglašavajući potrebu za dubljim razumevanjem i poštovanjem prema onima koji su izgubili živote u ovoj tragediji. Mnogi su pozvali na preispitivanje celokupnog projekta, kako bi se osiguralo da spomenik zaista odražava sećanje na stradale, a ne samo na događaj koji se dogodio.
Akademski plenum je takođe naglasio važnost stvaranja prostora koji će omogućiti dijalog i refleksiju o tragediji, umesto da se jednostavno ponavlja ono što se dogodilo. U ovom kontekstu, predlog za spomenik ne samo da treba da bude umetnički izražajan, već i duboko promišljen, kako bi mogao da zadovolji potrebe zajednice i odaje počast žrtvama.
Na kraju, čini se da je ovo pitanje daleko od rešenog, a diskusije o spomeniku i njegovoj svrsi samo će se intenzivirati u narednim danima. Građani, umetnici i stručnjaci pozivaju na otvoreni dijalog kako bi se došlo do rešenja koje bi zadovoljilo sve strane i pružilo istinsku posvećenost onima koji su izgubili svoje živote.
