Kraljevska botanička bašta Kju (RBG Kew) u Velikoj Britaniji objavila je da razvoj veštačke inteligencije (AI) i digitalizacije predstavlja ključnu prekretnicu u borbi protiv izumiranja biljnih vrsta. Ova novina omogućava botaničarima da efikasnije identifikuju i sačuvaju ključne biljne vrste pre nego što nestanu, što je od suštinskog značaja u svetlu klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.
Nova tehnologija omogućava naučnicima da prate promene u vremenu cvetanja biljaka širom sveta, sa mogućnošću da identifikuju nove vrste i dobiju genetske podatke čak i od uzoraka starih do 180 godina. U poslednjoj studiji, otkriveno je da se cvetanje biljaka pomerilo prosečno za 2,5 dana po deceniji tokom poslednjeg veka, što se može pripisati klimatskoj krizi. Ove promene u obrascima padavina i porastu temperature utiču na to da neka cveća cvetaju kasnije, dok druga cvetaju ranije, što dovodi do ozbiljnih poremećaja u drevnim odnosima između biljaka i oprašivača, kao i drugih životinja koje zavise od njih.
Nova tehnologija nije samo korisna za praćenje cvetanja, već je otkrila i genetske tajne gljiva. Naučnici sada mogu da proizvedu visokokvalitetne genome iz veoma starih uzoraka, čime se otvaraju vrata za bolje razumevanje i očuvanje ovih organizama. Biljke i gljive su osnovni elementi života na Zemlji, obezbeđujući nam hranu, lekove i regulišući klimu. Ipak, procenjuje se da je oko 40 odsto od 70.000 biljnih vrsta u opasnosti od izumiranja, dok još 330.000 vrsta čeka na analizu.
Izvršni direktor za nauku na RBG, Aleksandar Antoneli, istakao je da se svake godine otkrije oko 2.000 novih biljnih vrsta, ali da to „jedva da zagrebe površinu“. Time se ukazuje na to da potencijalni novi lekovi i održivi usevi izumiru pre nego što budu otkriveni. On je takođe naglasio da veštačka inteligencija može da pomogne u identifikaciji biljaka, kao što su šaš i tresetne mahovine, koje imaju mikroskopske karakteristike. Ovi modeli AI ponekad mogu da prepoznaju vrste bolje od stručnjaka, što otvara nove mogućnosti za brzo otkrivanje novih ili ugroženih vrsta.
RBG Kew je digitalizovao svih 7,4 miliona biljnih uzoraka koje ima, uključujući i one koje je prikupio Čarls Darvin. Ovaj ambiciozni projekat trajao je četiri godine i uključivao je snimanje 20.000 slika visoke rezolucije dnevno. Ova digitalizacija je ključna za očuvanje i proučavanje biljaka, ali izveštaj koji je sastavilo 400 naučnika iz 40 zemalja upozorava na moguće rizike povezane sa korišćenjem AI i digitalizacije. Postoji zabrinutost da bi upotreba ovih tehnologija mogla da pojača postojeće predrasude i nejednakosti ukoliko se osnovni podaci ne prošire i poboljšaju.
U svetlu ovih saznanja, važno je naglasiti da se borba protiv izumiranja biljnih vrsta ne može voditi isključivo putem tehnologije. Potrebna je sveobuhvatna strategija koja uključuje očuvanje staništa, edukaciju javnosti i međunarodnu saradnju. S obzirom na to da je veliki deo biodiverziteta na Zemlji ugrožen, hitno je delovati kako bi se zaštitile biljke i životinje koje čine naš ekosistem.
U budućnosti, kombinacija veštačke inteligencije, digitalizacije i tradicionalnih metoda očuvanja mogla bi doneti rešenja koja će pomoći u očuvanju prirode i sprečavanju izumiranja biljnih vrsta. Ova tehnologija može postati ključni alat u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju biodiverziteta, ali samo ako se koristi odgovorno i uz pažljivo razmatranje mogućih posledica.
