OpenAI-jev novi izveštaj pruža uvid u trenutni uticaj veštačke inteligencije na produktivnost zaposlenih, otkrivajući da prosečan radnik koristi AI alate kako bi uštedio između 40 i 60 minuta dnevno. Ovaj izveštaj, pod nazivom „Stanje veštačke inteligencije u preduzećima 2025“, temelji se na podacima više od milion poslovnih korisnika i anketi među 9.000 zaposlenih. Iako je ova cifra značajna, ona je daleko od očekivanja koja su postavljena tokom godina razvoja generativne AI.
Jedna od ključnih tačaka izveštaja jeste razlika između prosečnih korisnika i onih koje OpenAI naziva „frontier“ korisnicima, koji čine najnaprednijih 5 odsto zaposlenih. Ovi korisnici, koji su u potpunosti integrisali AI alate u svoje radne procese, prijavljuju uštede vremena od više od 10 sati nedeljno, što iznosi oko dva sata dnevno. Ovaj podatak pokazuje da se prava produktivnost povećava kada se AI koristi dosledno i dubinski, a ne površno ili sporadično.
Najveće uštede u vremenu primećene su u industrijama gde AI može automatski izvršavati kompleksne ili tehničke zadatke. To uključuje IT sektor, gde AI pomaže u dijagnostici problema, kao i marketing, gde se koristi za kreiranje sadržaja i kampanja, kao i programiranje, gde pomaže u pisanju i optimizaciji koda. Prema rezultatima istraživanja, čak 75% zaposlenih izjavljuje da im AI unapređuje brzinu ili kvalitet rada, dok isti procenat navodi da su u stanju da obavljaju zadatke koje ranije nisu mogli, zahvaljujući alatima veštačke inteligencije koji nadoknađuju nedostatak specifičnih veština.
OpenAI naglašava da se trenutno nalazimo u fazi „implementacije, a ne magije“. AI funkcioniše kao napredni digitalni asistent koji pomaže zaposlenima da brže obavljaju zadatke, kao što su pisanje mejlova, priprema izveštaja, sumiranje dokumenata ili generisanje ideja, ali ne zamenjuje potpuno ljudski rad. Drugim rečima, AI je trenutno alat, a ne zamena za ljudske radnike.
Međutim, i dalje se radi o značajnoj uštedi. Ušteda od 40 do 60 minuta dnevno može se pretvoriti u 200 do 250 radnih sati godišnje, što odgovara više od mesec dana rada po zaposlenom. Za velike kompanije, ove uštede mogu dovesti do značajnog povećanja produktivnosti na nivou celog sistema.
Izveštaj dolazi u trenutku kada se tehnološka industrija suočava sa pitanjima o ekonomičnosti i realnom povratu investicija nakon godina intenzivnog entuzijazma i velikih ulaganja u AI infrastrukturu. OpenAI sada predstavlja AI kao alat za inkrementalni, postepen rast efikasnosti, umesto kao trenutnu revoluciju koja će drastično promeniti tržište rada. Ovakav zreliji ton ukazuje na to da kompanija želi da postavi realnija očekivanja i uskladi narativ sa praksom u preduzećima koja sa oprezom i pragmatično uvode AI.
U zaključku, OpenAI-jev izveštaj nudi uravnotežen pogled na trenutni uticaj veštačke inteligencije u preduzećima, ističući kako se prava vrednost AI alata pokazuje kod onih koji ih koriste dosledno. Dok prosečni radnici beleže uštede, oni koji su u potpunosti integrisali AI u svoj radni proces beleže znatno veće koristi. Iako AI ne menja drastično način na koji radimo, zasigurno doprinosi poboljšanju efikasnosti i produktivnosti u različitim sektorima.
