Nedavni zemljotres magnitude 5,6 Rihterove skale, koji je pogodio okrug Batalgazi u turskoj provinciji Malatija, ponovo je izazvao strah među stanovnicima ove zemlje. Iako je ovaj potres bio znatno slabiji od katastrofalnog zemljotresa iz 2023. godine, koji je odneo više od 53.000 života, nova situacija postavlja važna pitanja o geološkoj stabilnosti celog regiona.
O poslednjim događajima i geološkim procesima koji utiču na učestalost zemljotresa, za Euronews Srbija govorio je Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji. On ističe da je Turska smeštena na području koje je geološki aktivno i gde su potresi očekivani. Turska se, prema njegovim rečima, nalazi na raskrsnici nekoliko tektonskih ploča, a ovo područje, koje se proteže od istoka ka Iranu, Pakistanu i Indiji, predstavlja “osinjaku” gde su potresi sve učestaliji.
Profesor Milovanović objašnjava da se trenutna geološka situacija može opisati kao stanje uznemirenosti planete. Procesi koji su se nekada odvijali tokom milionima godina, sada se manifestuju u mnogo kraćem vremenskom periodu. “Atlantski okean se cepa, Pacifik se podvlači pod američke kontinente, a Afrika se približava Evropi”, objašnjava on. Ovi procesi zahtevaju ogromnu energiju i ukazuju na to da je ravnoteža u geološkim procesima narušena.
Jedna od najzanimljivijih hipoteza koju profesor navodi tiče se promena u unutrašnjem jezgru Zemlje. Spoljašnje tečno jezgro stvara magnetno polje koje štiti planetu od štetnog Sunčevog zračenja. Međutim, položaj ovog magnetnog polja se menja, a naučnici još uvek nemaju precizno objašnjenje zašto se to događa. Profesor upozorava na potencijalne posledice ukoliko bi Severni pol postao Južni, što bi moglo ostaviti planetu bez zaštite od Sunca, sa nesagledivim posledicama po život.
Složenost kretanja Zemlje, koja se rotira oko svoje ose, kao i oko Sunca, otežava precizno merenje svih sila koje utiču na oslobađanje energije u zemlji. Iako tehnologija napreduje, predviđanje zemljotresa ostaje izazov. Profesor naglašava da se tektonika ploča neprekidno menja, što utiče na geografske promene. Afrika se, kao masivnija tektonska ploča, podvlači pod Evropu, što može dovesti do smanjenja Sredozemnog mora.
Tokom narednih deset do dvadeset miliona godina, Sredozemno more bi moglo nestati, a to bi imalo direktne posledice na turizam i život u regionu. Profesor Milovanović naglašava važnost javnog fokusiranja na Istočno-anadolijski i Severno-anadolijski rased, koji su vidljive pukotine u zemlji. Kretanje ploča se dešava brzinom od 3 do 5 centimetara godišnje, što u geološkom smislu predstavlja značajnu energiju.
Na pitanje o povezanosti nedavnog zemljotresa i katastrofe iz 2023. godine, profesor odgovara potvrdno, ističući da se energija iz prošlogodišnjeg potresa nije u potpunosti oslobodila. Zemljotresi su međusobno povezani i utiču na stabilnost celog sistema koji čini dvanaest velikih tektonskih ploča.
Iako trenutno nema aktivnih vulkana u Turskoj, Milovanović podseća da vulkanska i seizmička aktivnost predstavljaju dve strane iste medalje. Erupcije vulkana služe kao ventili za oslobađanje unutrašnjeg pritiska i toplote. Profesor završava svoj osvrt sa naglaskom na to da smo još uvek daleko od potpunog razumevanja geoloških procesa, ali svaki novi događaj nam pomaže da bolje shvatimo planetu.
U celini, geološka aktivnost u Turskoj i širem regionu postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti i sigurnosti života u ovom delu sveta, dok se priroda nastavlja kretati i menjati.
