Najveći ledeni breg na svetu, A23a, suočava se sa brzim raspadom na nekoliko velikih delova, prema saopštenju naučnika iz Britanskog antarktičkog instituta (BAS). Ovaj ledeni breg, koji je nekada težio skoro trilion tona i prostirao se na površini od 3.672 kvadratna kilometra, pažljivo se prati još od kada se odlomio od ledene ploče Filhner-Rone na Antarktiku 1986. godine.
A23a je više puta bio označen kao „najveći postojeći ledeni breg“ od 1980-ih, iako su ga nekoliko puta nadmašili veći, ali kratkotrajni ledeni bregovi, uključujući A68 iz 2017. i A76 iz 2021. godine. Endru Mejers, okeanograf iz BAS-a, izjavio je za CNN da se ledeni breg brzo raspada i izbacuje velike delove, koji su takođe klasifikovani kao veliki ledeni bregovi od strane Nacionalnog centra za led SAD.
Trenutno se A23a smanjio na oko 1.700 kvadratnih kilometara, a topla voda i dolazak proleća na južnoj polulopti znače da će se ledeni breg verovatno brzo raspasti na manje delove, navode stručnjaci. Više od 30 godina, A23a je bio nasukan na morskom dnu Vedelovog mora na Antarktiku, sve dok se nije dovoljno smanjio da bi izgubio kontakt sa morskim dnom.
Tokom 2020. godine, A23a je odnesen okeanskim strujama, pre nego što se ponovo zaglavio kod takozvanog Tejlorovog stuba, specifičnog mesta gde okeanske struje udaraju u podvodnu planinu. Ponovo je primećen u pokretu u decembru prošle godine, a u martu ove godine se nasukao na kontinentalni prag, da bi se ponovo oslobodio u maju.
Mejers je objasnio da je A23a od maja, kada se oslobodio nakon što je nekoliko meseci bio nasukan na kontinentalnom pragu, počeo da prati snažnu mlaznu struju poznatu kao Antarktička cirkumpolarna struja. Ova struja se kreće suprotno od kazaljke na satu oko ostrva Južna Džordžija i verovatno će odneti breg i njegove delove ka severoistoku, unutar tzv. „aleje ledenih bregova“.
A23a se suočava sa sličnom sudbinom kao i drugi megabregovi, poput A68 iz 2021. i A76 iz 2023. godine, koji su se takođe raspali blizu Južne Džordžije. S obzirom na to da se A23a raspada, titulu najvećeg ledenog brega na svetu sada nosi D15a, koji ima oko 3.000 kvadratnih kilometara i, prema Mejersu, „prilično je statičan uz antarktičku obalu, blizu australijske baze Dejvis“.
Iako A23a trenutno drži titulu drugog najvećeg ledenog brega na svetu, okeanografi predviđaju da će se to brzo promeniti jer će se proces fragmentacije nastaviti u narednim nedeljama. Viša temperatura vode i dolazak proleća na južnoj hemisferi ukazuju na to da će se A23a verovatno raspasti na delove premale da bi se dalje pratili.
Odlomljavanje ledenih bregova je prirodan proces, ali naučnici se pitaju da li se broj ovakvih formacija povećava zbog globalnog zagrevanja. Mejers ističe da je očigledno da su ledene ploče izgubile trilione tona leda zbog topljenja i formiranja ledenih bregova tokom poslednjih decenija, što je u velikoj meri rezultat zagrevanja okeanske vode i promena u okeanskim strujama.
Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem donose alarmantne promene na Antarktiku koje bi mogle dovesti do katastrofalnog porasta nivoa mora. Naučnici sa polarne istraživačke letelice BAS-a, RRS ser Dejvid Atenboro, posetili su A23a dok je bio nasukan na pragu kod Južne Džordžije. Uzorci prikupljeni tokom te misije nedavno su vraćeni u Veliku Britaniju na analizu.
Ovaj proces nasukavanja i oslobađanja hladne slatke vode verovatno ima značajan uticaj na morski ekosistem i organizme u okolnoj vodi. Razumevanje ovih uticaja je važno, jer bi veliki ledeni bregovi mogli postati češća pojava kod Južne Džordžije kao posledica globalnog zagrevanja.
